Preuzeto sa : NSautomobili.com
Mart 1971. godine, salon automobila u Beogradu. Posetiocima sajma jugoslovenska fabrika automobila Crvena Zastava ponosno prikazuje novi model pod oznakom 101.
Zahvaljujući dobrim vezama sa Fiatom, Zastava je bila u prilici da se domogne
derivata novog Fiata 128, predstavljenog samo dve godine ranije, (inače nosioca
titule Automobila godine za 1970-tu). Forma kombi-limuzine nije se dopala
nadležnima u Fiatu, tako je Zastavi ustupljena verzija sa petoro vrata, dok su
italijani ostali privrženi klasičnoj trozapreminskoj limuzini. Kuriozitet je da
se pored ove dve verzije paralelno razvijala i treća, odnosno hečbek verzija,
koja nije ugledala svetlost dana.
Zastava 101 može da se pohvali sa nekoliko
bitnih činjenica. Jedna od najvažnijih je da predstavlja prvi automobil iz Zastave
koji se masovno izvozio, od Francuske, Engleske i Poljske do Argentine i
Južnoafričke republike. Sledeći,
ne tako popularan podatak je da se čuveni Stojadin u praktično neizmenjenom
obliku prodavao skoro 37 godina, što predstavlja zaista neverovatan podatak.
Poslednji primerak je sišao sa proizvodnih traka Zastave novembra 2008. godine,
a ukupna proizvodnja iznosi 1.045.258 vozila, uz dodatnih 228.274 modela
Zastava 128.
Prvim kupcima su na raspolaganju bile dve verzije modela 101. Standard i DeLuxe. Bogatije opremljeni DeLuxe se isporučivao sa sedištima od crvenog skaja, crvenim tepihom na podu, hromiranim lajsnama na tapacirunzima vrata, imitacijom drveta na ploči ispred suvozača i po ručici menjača koja je bila providna sa znakom Z unutra. Uz to verzija DeLuxe je spolja imala hromirane lajsne na pragovima i ivicama krova.
1976. godine umesto Deluxe verzije kupcima je na raspolaganju verzija 101 L, opremljena sa novim branicima sa gumenom lajsnom, sedištima i tapacirunzima vrata od pliša. Od posebne opreme L verzija je imala svetlo hoda unazad, električnu pumpu za pranje vetrobrana, upaljač za cigarete i pokazivač temperature motora, kao i servo-uređaj za kočenje.
Poslednja verzija 101 B je bila opremljena sa naslonom prednjih sedišta koji se mogao obarati, plastičnom zaštitom u prednjim blatobranima i imao je svetlo upozorenja (4 migavca).
1979. godine počinje prodaja verzija Confort, Mediteran, Special i Super(SuperConfort). Confort, SC i Special imali su branik bez odbojnika sa crnim plastičnim navlakama na krajevima, četvrtaste farove, novu masku hladnjaka sa dve horizontalne srebrne linije, retrovizor, brisače i pokretne delove kvake u crnoj boji, male kape sa oznakom Z od crne plastike na sredini točkova umesto većih hromiranih ratkapni, ugrađen grejač zadnjeg stakla, signal ručne kočnice i nedovoljnog nivoa ulja za kočnice. Tapacirunzi vrata i zadnja polica su se izrađivali u 4 boje: crna, siva, drap-bela i crveno-narandžasta sa hromiranom lajsnom na sredini tapacirunga.
Verzija Special je bila opremljena sa obrtomerom u instrument tabli, kao i sa dodatnim meračima pritiska ulja i temperature motora. Confort verzija je imala plastične lajsne na vratima i krilima, dok je Mediteran imao 3 vrata i okrugle farove.
1983. godine dolazi do male smene generacija. U prodaji se nalaze samo verzije GT i GTL, koje su opremljene se novim, širim hromiranim branicima sa integrisanim pozicionim svetlom i pokazivačima pravca u prednjem braniku. Počinje ugradnja nove maske hladnjaka sa srebrnim linijama i znakom ZASTAVA, novi su bočni pokazivači pravca u obliku romboida na prednjim krilima, bočne lajsne sa srebrnom trakom se nalaze na donjem delu vrata i prednjeg krila, a novi je i dizajn čelicnih felni.
U unutrašnjosti je bila potpuno nova instrument-tabla u braon boji, volan bez proreza na paocima sa natpisom ZASTAVA na sredini, a u celoj unutrašnjosti su dominirali braon tonovi. Primenjen je novi dizajn ručice menjača i rukohvata ručne kočnice, a ispred ručice menjača je postavljena kaseta za sitnice. Tapacirunzi vrata su bili u kombinaciji skaj-tkanina u braon boji, a takođe je nov dizajn zadnje police, koja se podiže zajedno sa 3-im/5-im vratima. Na modelu GTL je modifikovan kočioni sistem i usavršeno je zaptivanje kočionih cilindara, rezervoar kočione tečnosti je premešten sa unutrašnjeg blatobrana na nosač akumulatora, čime su skraćeni vodovi od rezervoara do glavnog kočionog cilindra i sprečeno stvaranje gasnih čepova u sistemu. Takođe je na modelu GTL primenjen signalizator neispravnosti kočnica.
1987. godine nastaje nova generacija modela Yugo 1,1/1,3 GX. Spoljašnje razlike u odnosu na prethodnu generaciju su minimalne i svode se na bočne lajsne sa crvenom trakicom umesto srebrne, oznaka 1,1 GX (ili 1,3 GX u zavisnosti od modela) ispod bočne lajsne na prednjem krilu i na 3-im/5-im vratima, kao i potpuno crne kvake na vratima.
1988. godine na tržište izlaze novi modeli Yugo Skala 55/65 koji su imali dosta izmena u odnosu na prethodne verzije. Maska hladnjaka je crna sa srebrnim okvirom na sredini i srebrnim lajsnama koje idu od okvira do fara sa leve i desne strane, uvodnik vazduha je na poklopcu motora, nove su plastične ratkapne sa znakom Y, a uz doplatu je moguće naručiti felne od lake legure 5Jx13 H2, integralna bočna stakla sa retrovizorima podesivim iznutra, novi, dublji plastični branici u crnoj boji, ili metalni hromirani sa crnim plastičnim rubovima, kao kod prethodnih modela (zavisno od verzije).
Unutrašnjost je sada kompletno u sivoj ili oker-zutoj boji (zavisno od verzije) uključujući i instrument tablu i sve detalje enterijera, kao i sedista, koja su udobnija u odnosu na prethodne verzije.
Proizvodnja modela sa 3 vrata je prekinuta 1990/91. godine.
1994. godine se uvodi Skala 55 C/65 C. U unutrašnjosti je primenjena nova instrument-tabla, dok je ostatak unutrašnjosti gotovo isti, osim primene tamnije nijanse tapacirunga vrata (sivo-crna umesto sive, oker-žuta se od '91-92. vise ne proizvodi), takođe postavljeno je zadnje svetlo za maglu i svetlo prtljažnika, a umesto retrovizora podesivih iznutra, postavljaju se oni na vratima, ispod stakla.
Krajem 2002. i početkom 2003. godine modeli dobijaju uže plastične branike sa modela 128 Skala, kraću konzolu za radio i pepeljaru ispred ručice menjača, a sa promenom znaka fabrike dobijaju novo ime i oznaku - Zastava Skala 55/65.
Sredinom 2007. godine svi modeli su dobili novu savremenu instrument-tablu sa digitalnim brojačem pređenih kilometara, pokazivačem broja obrtaja i elektronskim brzinomerom koji signal dobija električnim putem umesto sajle.
Kada je motorizacija u pitanju prve verzije su imale motor od 1.116 cm³ sa karburatorom WEBER 32 ICEV 10, Holley Europa 32 ICEV 10, IPM 32 MGV 1 ili Solex C 32 DISA 20 i stepenom kompresije 8,8:1. Jedina izmena motora je bila aprila 1976. od broja motora 0076986, kada je uvedena bregasta osovina sa širinom brega od 20 mm, umesto stare od 14 mm. Model Confort proizvodio se sa motorima od 1.116 cm³ i 1.290 cm³ sa jednogrlim karburatorom IPM 32 MGV 10 za motor 1.116 i IPM 32 MGV 25/250 za motor 1.290 cm i stepenom kompresije 9,2:1 za motor 1116 cm³ i 9,1:1 za motor 1290 cm³. Model SC (Super) proizvodio sa motorom od 1.116 cm³ sa dvogrlim karburatorom WEBER 30/32 DMTR 90/250 i 4-2-1 izduvnom granom i imao je snagu od 64 KS. Model Special se proizvodio sa motorom od 1.290 cm³ sa dvogrlim karburatorom WEBER 32/32 DMTR 90/250 i izduvnom granom 4-2-1 i imao je snagu od 73 KS. Model Mediteran se proizvodio sa motorima od 1.116 cm³ i 1.290 ccm³, sa 55 KS, odnosno 73 KS (kao kod modela Special). Za GT/GTV motori su bili standardni 1.116 cm³ (55) sa jednogrlim karburatorom IPM 32 MGV 12 i 1.301 cm³ (65) sa dvogrlim karburatorom WEBER 30/32 DMTR 90/250. Jedina izmena je primena sajle za gas umesto poluge.
Tekst rađen uz pomoć informacija sa Zastava Fan Club foruma i foruma sajta Oldtajmeri.
Stare reklame za Zastavu 101
Imam želju da jednog dana sredim nekog mediterana, ili neki special, mada su oni čini mi se još ređi od mediterana!
Neka ovo bude neka vrsta dopune teksta:
Da bi se dopunila ponuda između modela „750“ i „1300“, polovinom šezdesetih, pokrenut je projekat novog vozila pod oznakom“X“. Svesno relativno brze smene modela kod licencnog partnera, tadašnje rukovodstvo Crvene Zastave (na čelu sa Prvoslavom Rakovićem), se nije orijentisalo ka modelima koji su koncepcijski i vremenski bili pri kraju proizvodnog veka (kao na primer „850“ ili „1100 R“), već se opredelilo za tek predstavljeni model „128“ (prvi sedan sa prednjim pogonom, poprečno postavljenom pogonskom grupom, nezavisnim oslanjanjem na svim točkovima i upravljanjem putem zupčaste letve). Od ovog modela, ni Fiat ni Zastava se više nisu vraćali na zadnji pogon. Rad na projektovanju novog vozila počeo je u drugoj polovini 1969. godine. Glavna i gotovo jedina izmena u odnosu na model „128“, sastojala se u zadnjem delu karoserije, koja je imala izgled polukaravana i modifikovanu zadnju svetlosnu grupu. Tako je nastao model Zastava „101“, znatno praktičnija verzija sa petoro vrata, koju Fiat nikada nije imao u svojoj ponudi. Počeo je da se proizvodi 15. oktobra 1971., tri godine pre nego što su stigli Fiat 128 3P i VW Golf, što je obezbedilo dobar nastup na tržištu Zapadne Evrope.
Zastava „101“, dužine 3886 mm, širine 1590 mm i visine 1345 mm, imala je veliku iskorišćenost prostora. Zadnje nezavisno oslanjanje, sa poprečno postavljenom lisnatom oprugom, i rezervni točak koji je bio smešten u prostoru za motor, obezbedili su dodatni prostor u prtljažniku, koji je preklapanjem zadnjeg sedišta sa osnovnih 325, mogao da se poveća na 1.010 l. Međutim, u kasnijoj eksploataciji, karoserija će iskazati simptome kritične torzione krutosti (pre svega zbog nedostatka podužnog podnog ojačanja tzv. „tunela“), a i slabosti pojednostavljenog prednjeg oslanjanja.
Za pogon modela „101“, odabran je četvorotaktni Oto motor, oznake 128A, sa četiri cilindra u liniji, blokom od sivog liva i glavom od lake legure, radne zapremine 1.116 cm , maksimalne snage 40.5 kw (pri 6.000 o/min) i maksimalnog obrtnog momenta od 78 Nm (pri 3000 o/min). Ovaj motor, spada u tzv. „kratkohodne“ („super kvadratne“) motore, kod kojih je hod klipa znatno manji od prečnika cilindra, što dovodi do smanjenja srednje brzine klipa i povećanja radnog veka (pri 6.000 o/min srednja brzina klipa iznosi svega 11.1 m/s).
Moderne konstrukcije, sa bregastim vratilom u glavi, pokretanim pomoću zupčastog kaiša i sklopom menjač-diferencijal u zasebnom kućištu, ovaj motor će se uz određene izmene godinama ugrađivan i u ostale Zastavine modele.
Prvih nekoliko godina, ugrađivani su italijanski (Fiat) i argentinski (Konkord) motori, zbog poteškoća oko osvajanja velikoserijske proizvodnje motora u fabrici DMB.
1977. godine, predstavljen je i model „101“ sa troje vrata pod nazivom „Mediteran“ kao i model „Super“ (sa motorom radne zapremine 1.301 cm , maksimalne snage 48 kW, pri 5500 o/min i maksimalnog obrtnog momenta 95 Nm, pri 3800 o/min), a iste godine Zastava je produžila garantni rok sa 6 na 12 meseci, usled podizanja kvaliteta.
Milioniti automobil proizveden je 15. decembra 1975. godine, a rekordna proizvodnja modela „101“ bila je 1979. godine (sa proizvodnih traka sišlo je 88.918 primeraka). Ukupno je proizvedeno 1.045.258 Zastava „101“(„Skala“).
Imali jednog teget. Ja i burazer spavali na sedistu pozadi dok su cale i keva vozili na more negde kod Dubrovnika pre rata... Auto nije bio odlican, bio je..dovoljan za sve sto treba.Uspomene...
"Sledeći, ne tako popularan podatak je da se čuveni Stojadin u praktično neizmenjenom obliku prodavao skoro 37 godina, što predstavlja zaista neverovatan podatak."
Jbt ko Porse 911. Znaci onda je i 101 ikona. :)
@Predrag
Model "Super" je, kao i osnovni, imao 1116 kubika, ali mu je snaga povećana boljim izduvom (dvostruka grana) kao i dvogrlim karburatorom. Preuzeto iz 128 sport 1100.
Tek model "Specijal" imao je zvaničnih 1290 kubuika. (nikada mi nije bila jasna razlika u odnosu na Fijatovih 1301 kubik.)
Evo samo mala dopuna teksta:
- 101 Specijal je pored navedene standardne opreme imao i aluminijumske felne.
- 101 mediteran je imao sva stakla tonirana zelenom bojom.
- 101 confort je imao emajlirane čelične felne, a Mediteran i Super (SC) su imali obične čelične felne.
- 101 Confort i Special su imali tepih (etison), a Mediteran i Super (SC) su imali gumenu prostirku na podu.
- U tekstu autora Predrag od 16. Aprila 2011. godine je napravljena greška i oko motorizacije modela Super. Super je imao devogrli karburator, povećanu kompresiju i iz 1116 kubika je izvlačio 48 kw (65 ks). Super je nekad nosio oznaku S, a nekad SC i bio je često zastupljen kao vozilo Policije. Super je imao jedinstvena sedišta sa velikim integrisanim naslonom za glavu. Mediteran i Confort su dolazili sa 2 motora, 1116 sa 55 ks i 1290 sa 65 ks. Confort je bio jako redak sa ovim jačim motorom, dok je mediterana bilo dosta sa oznakom 1300. Model Specijal je imao isključivo motor 1300 sa 65 ks, uz već nabrojanu opremu (alu felne sa gumama niskog preseka, obrtomer, pokazivač pritiska ulja...).
@ Zlatko,
101 Super, sa oznakama 101S, a kasnije 101SC, je imao 64 KS, a 65 Ks su imale kasnije verzije specijala i mediterana, kao i konfora sa motoro zapremine 1,3 l.
101 specijal sa početka proizvodnje je imao 73 KS i magnezijumske felne firme Kromodora, dimenzije 4,5J13 sa gumama 155/70SR13, dok je kasnija verzija sa 65 KS ostala bez njih.
