home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA

Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočava naša država. Oblast u kojoj je ona prilično izražena je i saobraćaj, pa se zbog toga mislilo da će donošenjem novog Zakona o bezbednosti saobraćaja ovaj problem biti umanjen.

Međutim, neki smatraju da je uvođenjem strogih zakonskih odredbi ona zapravo i povećana jer su kazne za prekršaje na putevima rigorozne pa mnogi vozači računaju da im se više isplati da daju mito nego da plate kaznu ili ostanu bez dozvole.

U nameri da saznamo u kolikoj meri i na koji način je prisutna korupcija u saobraćaju, sajt www.polovniautomobili.com uradio je sredinom novembra istraživanje u kojem je za sedam dana učestvovalo 11.817 osoba. Cilj je bio da se sazna da li vozači uspevaju da izbegnu plaćanje kazni uz pomoć mita, koliko anketiranih je u poslednjih godinu dana dalo mito saobraćajnom policajcu, ko je bio inicijator tog čina (službeno lice ili vozač), koliki je prosečni iznos koji se najčešće daje i koji su razlozi zbog kojih vozači to čine.

Zanimali su nas i stavovi građana o tome šta najviše ometa suzbijanje ovog velikog problema, šta su najčešći uzroci korupcije u saobraćaju i na koji način se može preventivno delovati na njeno suzbijanje.

Najčešće se daje od 1.000 do 3.000 dinara

Nešto manje od 8% svih učesnika ankete izjavilo je da je u proteklih godinu dana platilo mito saobraćajnom policajcu umesto da plate kaznu za prekršaj koji su počinili.

U situacijama u kojima su to učinili, najčešće su sami direktno ili indirektno inicirali plaćanje mita (blizu 60% od onih koji su platili mito), a u oko 35% slučajeva sami policajci su zatražili mito.

Najčešći iznosi koji se daju su u 45% slučajeva 1.000 dinara i isto toliko procenata za iznos od 1.000 do 3.000 dinara. Od 3.000 do 5.000 dalo je oko 5,5%, a najmanje je onih koji su dali više od 5.000 ili 10.000 dinara (oko 1,5%).

Najčešći razlozi zbog kojih vozači pristaju da plate mito, redom navedeni, su: to što tako zapravo plaćaju niži iznos od visine kazne, da ne bi dobili kaznene poene i da im ne bi privremeno bila oduzeta vozačka dozvola.

Na pitanje da li ste nekada prijavili saobraćajnog policajca kome ste platili mito, oko 98% anketiranih izjavilo je da nije to učinilo. 73% njih izjavilo je da ne žele time da se bave a 24% nije prijavilo policajca jer ne znaju kome bi trebalo da ih prijave. Svega 2% jeste prijavilo policajce kojima su platili mito.

Nakon plaćanja mita oko 54% ispitanih osetilo je olakšanje jer nisu bili kažnjeni, njih oko 26% je sasvim ravnodušno, nemoćno se osetilo oko 18%, dok je svega oko 2% grizla savest jer su davanjem mita prekršili zakon.

Jača unutrašnja kontrola rešenje

Istraživanje je obuhvatilo i ispitivanje stavova o korupciji. Po mišljenju ispitanika, suzbijanje korupcije u saobraćaju najviše ometaju, ovim redom, uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona, neadekvatna unutrašnja kontrola i pasivnost građana koji ne prijavljuju ovakve slučajeve. U manjoj meri pominju se loš rad sudskih organa, nedostatak političke volje i blage kazne za učešće u korupciji.

Kada je reč o uzrocima korupcije, ispitanici ponovo smatraju da je neodgovarajuća unutrašnja kontrola glavni razlog zbog kojeg do nje dolazi, zatim sledi mišljenje da je korupcija prisutna jer zaposleni službenici u policiji i sudstvu imaju male plate, a jedan broj njih smatra da je to zbog toga što su kazne za počinjene saobraćajne prekršaje visoke pa otuda i više motiva da vozači daju novac.

Da bi se preventivno delovalo na suzbijanje korupcije, učesnici ankete smatraju da bi prvenstveno trebalo povećati unutrašnju kontrolu, a podjednako su izraženi i stavovi da je potrebno povećati plate službenicima u saobraćajnoj policiji i sudstvu i edukovati građane o tome da je korupcija štetna pojava. Treći predlog po zastupljenosti je da se usvoje strožije kaznene mera za učešće u korupciji.

Kada je reč o tome da li se saobraćajna pravila više poštuju od donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, 56% njih smatra da to nije slučaj, 32% smatra da je to tačno a 12% ne zna da li je to slučaj.

Zanimalo nas je i mišljenje ispitanika o tome da li su vozači skupljih automobila češće na meti saobraćajne policije i da li se od njih češće očekuje mito računajući na, istina odokativno, procenjenu materijalnu situaciju. Utvrđeno je da se 62% učesnika istraživanja ne slaže sa ovom konstatacijom, dok 23% njih smatra da je to slučaj. 15% ispitanika ne može da proceni.

Izvor: Economy.rs



čitanja : 1117



Komentari

Kako ni jednom strucnjaku nije palo na pamet da spuste cenu kazni na 1000 din, ali da se SVI kaznjavaju. Pesacima kazna od 100 dinara za svaki prelazak van semafora ili na crveno, pa kada plati svaku kaznu, da vidimo kako ce posle biti mito od 50 ili 500 dinara.

Niko ne nudi mito zato sto voli pandure ili zato sto je kriminalac, vec zato sto su kazne preterane.

Autor sabahudin 29 Dec 2011, 18:21

@sabahudin
Ovo je jedan od boljih i logicnijih predloga koje sam cuo u poslednje vreme.

Autor dekius 29 Dec 2011, 21:29

https://www.youtube.com/watch?v=rMpVpc9ZDt0

Autor PITBULL™ 01 Jan 2012, 20:35