Toyota Mirai je izuzetna inovacija u poslednjoj deceniji: ovo vozilo na gorive ćelije, zauzelo je prvo mesto na listi nemačkog „Center of Automotive Management’s (CAM)“ među 100 najznačajnijih automobilskih inženjerskih inovacija.
- Nemački „Center of Automotive Management“ odabirao je 100 automobilskih
inovacija koje su napravile pravi „bum“.
- Poređenje više od 8000 inovacija u automobilskoj industriji u poslednjoj
deceniji, dovelo je do toga da vozila na gorive ćelije zauzmu prva mesta na
listi.
- Lansiran 2012., Toyota Prius Plug-in hibrid zauzeo je treće mesto.
Sa prvim porudžbinama evropskih kupaca, koje treba da stignu sledeće nedelje u Nemačku, Dansku i Ujedinjeno Kraljevstvo, ovaj sedan sa pogonom na vodonik i nula emisijama uvodi novu eru u automobilski svet kakvog danas poznajemo.
Kako bi sastavili svoju rang listu, CAM tim, stacioniran u Bergisch Gladbach, na čelu sa Prof. Dr. Stefan Bratzel, detaljno je pregledao više od 8000 novih inovacija u periodu od 2005. do 2015. Ocenjivane su u odnosu na svoju primenjivost na tržištu i u industriji, kao i u odnosu na stepen inovativnosti.
Pobednik je bio prvi svetski sedan sa pogonom na gorive ćelije sa serijskom proizvodnjom, koji će postati dostupan široj publici. Vodonik se u rezervoaru gorive ćelije prevodi u elektricitet koji napaja 114 kW/155 KS električni motor.
Vozila na gorive ćelije imaju nula emisija, emitujući samo vodu tokom vožnje. Oni su laki za vožnju kao i konvencionalna vozila i sposobni su za duga putovanja zahvaljujući njihovom dometu i vremenu potrebnom da se napuni rezervoar. Obe ove vrednosti komparativne su sa vrednostima koje pokazuju benzinski automobili.
Toyota Prius Plug-in hibrid je još jedan od pobednika CAM testa i prvi u svojoj klasi: prvi plug-in sa serijskom proizvodnjom, koji može da se puni korišćenjem bilo koje standardne kućne utičnice, i kao dodatak struji od 5.2 kW/h koristi samo 2.1 litra goriva na 100 km, što odgovara emisiji CO2 od 49 g/km.
U konkurenciji između 100 najznačajnijih inovacija, ove karakteristike su mu donele treće mesto.
Kako biste videli rang listu, molimo kliknite OVDE.
Izvor: Toyota.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs / Toyota
A šta sa procesom dobijanja vodonika? Koliko znam, niti je jeftin, ni ekološki bezgrešan. Bar za sada. I začarani krug je i dalje opet tu.
Cek', cek', samo malo!
Da bi elektrolizom dobio vodonik iz vode, moras uloziti elektricnu energiju i to vise energije nego sto proizvede gorivna celija ponovnom "proizvodnjom" vode. Zar nije jednostavnije odmah tom energijom napuniti baterije i voziti, nego razbijati vodu na delove, skladistiti vodonik, pa onda ponovo "sastavljati" vodu. Koliki su gubici u celom tom procesu? Drugo, vodonik nije naivan za transpoort i skladistenje, jako je tesko zadihtovati instalacije gde je vodonik (molekuli su mu jako mali, pa moze da curi i kroz samo malo porozan materijal), a pored toga, lako se pali.
Jedina prednost gorivne celije u odnosu na baterije je brzina punjenja. Za masu bas i nisam siguran, jer za vodonik treba imati i jake rezervoare, narocito otporne na sudare.
Cini mi se da cemo imati dve suprotstavljene strane u elektro taboru: baterijasi vs. gorivnocelijasi
@Optimus prime
Otprilike, situacija je danas drugacija.Vodonik se u komercijalne svrhe ne dobija elektrolizom vode, jer je to preskupo.Imas proracune koliko kosta vodonik danas i znatno je jeftiniji od naftnih derivata.Ima ga mnogo u prirodi, cist je, ali ga nema u slobodnom stanju.Zato se koriste mnoge metode, izmedju ostalog reakcije metana i vodene pare,zagrevanjem putem suncevih zraka, a sve vise se koriste bazeni sa posebnim vrstama bakterija i algi koje svojim metabolickim procesima oslobadjaju vodonik u slobodnom stanju.Skladistenje i standardizacija punjenja su veliki trosak kod ove vrste energije i tu se javlja problem koji bi se mogao resiti masovnom upotrebom.Sve ostalo je na strani gorivnih celija.One ne proizvode struju tako sto se reakcijom pali vodonik, pa se onda toplotna pretvara u mehanicku energiju, pa se onda pokrece generator.One direktnom reakcijom proizvode struju, poput baterije, a produkt reakcije je H2O.U sustini danas je proizvodnja vodonika skupa, 8 puta je skuplja od naftnih derivata, medjutim i pored toga je voznja na vodonik sada otprilike egal sa benzinom, sa tim da je ovo pocetak, dakle ako se ovo omasovi, mogla bi biti za potrosace 2 do 4 puta jeftinija, o zagadjenju da ne pricamo, a svakodnevno se sitrazuju nove tehnike za dobija nje vodonika.Kad pogledas koliko godina je proslo od prvih sus motora do danas i koliko je novca i vremena potroseno na iznalazenje nacina za eksploataciju nafte i ekonomicnost i ekologiju sus motora, izglreda da naftasi ozbiljno koce napredak.Vodonika ima svuda, produkt je metabolizma nekih organizama, moze se proizvoditi redukcionim procesima na hiljadu nacina, skoro sam citao da sistemom usmerenih ogledala u zizu moze da pokrene termohemijski proces.Videcemo, mislim da je ovo tehnologija buducnosti.
Pa, dobro, sačekamo možda 5-10 godina (toliko je skoro i VW-u trebalo da otkloni sve nedostatke TSI-a ) i vidimo tada koliko se ovo isplati običnom čoveku.
Bobo
Gorivna celija je principijelno obrnuti proces elektrolize (ulazes vodonik iz rezervoara i kiseonik iz vazduha da dobijes struju i vodu). Gorivna celija povezana na elektrolizer ne bi mogla da napravi dovoljno energije da sama zatvori odrziv proces, to ti je u fizici i hemiji tako, ne postoji perpetuum mobile.
Proizvodnja vodonika za pogon automobila pomocu tehnologije sa metanom nije isplativa, jer mozes direktno metanom da pogonis automobile (CNG ti je u stvari metan-CH4). Ova tehnologija se koristi ako nekom treba bas vodonik.
Ako hoces da koristis Sunceve zrake, mozes odmah da ih usmeris na solarnu plocu i punis bateriju, ili u ogledala, pa da dizes temperaturu vode, pravis paru i teras generator.
Sto se tice bazena sa algama i bakterijama, tu je problem u kapacitetu, tj. odnos trajanja procesa i kolicine dobijenog vodonika.
A postoje i postrojenja gde se izdvaja metan iz otpadnih voda (iz kanalizacije, sa stocnih farmi, itd.) i pogoni SUS motore. Uveliko se koriste. Zamisli, odes da ke.as i razmisljas o tome koliko metana mozes da proizvedes svojim sr.njem! :)))) Pogon na metan je mnogo jednostavniji.
Slazem se sa tobom da naftasi ozbiljno koce razvoj, ne samo tehnologija elektro pogona, vec i bilo kog drugog resenja na alternativna goriva.
@Optimus prime
Gorive celije proizvode struju i koriste se kao baterije, ko je pricao o tome da tu struju koristis za dobijanje vodonika?
Solarne ploce?Da bi napunio bateriju, treba ti dobra "Njiva"solarnih ploča, a treba bar 10 takvih "njiva" solarnih ploča da bi proizveo jednu "njivu" solarnih ploča za punjenje baterije.Elektrane na vetar su pored ovih na vodu energija buducnosti.Skupe su za proizvodnju, gabaritne su i prave malo energije.Ako sam dobro razumeo, danas se samo 4% vodonika dobija elektrolizom, sve ostalo je na druge načine.elektroliza otpada i u budućnosti, a EU je napravila program po kojem prelazi na vodonik kao gorivo, tako da je to završena priča.Sada se za jedan kilogram vodonika potroši 35kwh sto je oko 1,75 eura.To je znatno skuplje od litre benzina ili dizela, ali 1kg vodonika kroz gorive ćelije dobro poćera auto, tako da u ukupnoj potrošnji on već sada je nešto povoljniji od fosilnih goriva.Pogon na metan nije jednostavniji jer su sus motori prekomplikovani, preskupi, kvarljivi i dalje imaš proizvodnju NOx, čađi i CO2, manje nego nafta ali i dalje postoji.Ovde imaš jednu jednostavnu ćeliju koja traje desetak puta duže od klasičnih baterija, rezervoar i elektromotor, koji je takođe trajniji i pouzdaniji od bilo kog sus motora.Ima bolje k.ke bolji obrtni momenat, zahteva jednostavnije transmisije, itd.Nema ulja, karika, bregastih, radilica...samo par dobrih lezajeva i cetkice.Laksi je, kompaktniji, manje toplote proizvodi i radi bez buke.