Izvor: Polovniautomobili.com

Skupo gorivo, loši putevi, razne nadoknade i takse na sve i svašta, komplikovane procedure... Nerazumevanje države za probleme prosečnog vlasnika automobila u našoj zemlji veoma je obeshrabrujuće. Napravili smo retrospektivu u kojoj smo popisali šta sve muči vozače i zbog čega su sve negodovali u 2015. godini.

Država je nekome majka, nekome maćeha. Prosečnom vozaču izgleda da je ovo drugo. Zašto ovo kažemo? Ići ćemo redom...  Ako nešto propustimo dopišite u komentaru teksta.

Polaganje za B kategoriju košta oko 80.000 din

Prosečna porodica u Srbiji ima dvoje dece, što znači da roditelji treba da daju preko 150.000 dinara kako bi deci za punoletstvo obezbedili vozačku dozvolu. Vozačka dozvola nije luksuz! Ona je neophodna svakom punoletnom građaninu, a često je uslov za dobijanje radnog mesta.

Putarina – skupa borba sa kolotrazima

Mnoge deonice na našim auto-putevima su u izuzetno lošem stanju, a putarina je ipak veoma skupa. Na primer, da biste stigli od Beograda do Niša (240 km), treba da platite 730 dinara ili 3 dinara po pređenom kilometru.

U nekim evropskim zemljama, u kojima se ne koriste vinjete, putarina jeste skuplja, ali kvalitet puteva jednostavno ne može da se poredi. Inače, direktor „Puteva Srbije“ svake godine traži povećanje putarina.

Ne zaboravimo i činjenicu da je akciza na benzin (od 1. januara 2016.) 52.5 dinara po litru umesto 50, što znači da ako vam automobil troši 10 l/100 km benzina na auto-putu, po svakom pređenom kilometru državi ste dali 5,25 dinara samo na osnovu akcize, bez PDV-a od 20% na akcizu i drugih davanja.

Dakle, dok od Beograda stignete do Niša, u državni budžet ste uplatili 1.260 dinara samo na osnovu akcize na benzin i to bez PDV-a. Plus putarina od 730 dinara. Plus PDV na ostalo... Akciza na dizel takođe je povećana sa 50 na 54 dinara po litru.

Svi traže prenosive tablice, država ne haje

Država uporno odbija da uvede prenosive tablice (jedna vrsta probnih tablica) koje bi auto-placevi i kupci mogli da koriste za probne vožnje. O ovome smo govorili još krajem 2013. u tekstu Zašto ne možete da obavite probnu vožnju?, Organizovana je peticija, pisali su mediji, vozači su dali svoj glas kroz ankete, komentare...

Ipak, za sada država nema sluha za potrebe vozača. Kako onih koji prodaju, tako i onih koji kupuju. A u drugim državama o tim tablicama više i ne misle, odavno ih imaju.

Obavezno osiguranje – mali bonusi, velike „kazne“

Maksimalan bonus, tj. popust, koji možete da ostvarite ukoliko ne izazivate udese iznosi 15% i dobijate ga nakon tri godine bez incidenata. Nakon toga možete još 30 godina da vozite bez „čukanja“, ali nećete dobiti veći popust.

Međutim, čim izazovete prvi udes, obavezno osiguranje vam poskupljuje za 50%, za 110% nakon drugog udesa i za 150% nakon trećeg u toku iste godine. Da biste se vratili na početni stepen, moraćete da budete primeran vozač osam godina? Detaljnije u ovom tekstu: Sve što morate da znate o poskupljenju auto osiguranja i malusu.

Slaba kaznena politika prema lopovima

Krade se sve - radio uređaji i zvučnici, prva pomoć i alat iz prtljažnika, gorivo, katalizatori, skidaju se točkovi… Poznato je da sitni lopovi koji se bave ovakvim krađama to rade često, u policiji nezvanično kažu da ih je teško uhvatiti, a kada i budu uhvaćeni, vrlo brzo izlaze iz zatvora i nastavljaju po starom.

Treba imati u vidu da samo krađa točkova može vlasnika da baci u očaj. Četiri gume po 8.000 dinara, plus četiri felne po 4.000 dinara – skoro 50.000 dinara!

S obzirom na to da je većina stanovništva u teškoj ekonomskoj situaciji, pokradeni vlasnik će verovatno kupiti polovne gume i felne, što direktno ugrožava i njega i druge učesnike u saobraćaju.

Jednostavno, dok kaznena politika ne bude takva da jednom kažnjenom lopovu nikada više ne padne na pamet da bilo šta ukrade, vlasnici automobila neće biti zaštićeni od strane države kojoj plaćaju porez kako bi ih štitila.

Registracija – bogatima jeftino, siromašnima skupo

Trenutno porez na upotrebu za nov BMW 528i iznosi 10.600 dinara, a za Fiat Punto 1.9 D iz 2004. godine 6.360 dinara. Ima i drastičnijih poređenja, o čemu smo pisali u ovom tekstu: Uskoro izmena uredbe o registraciji automobila po kubikaži

Situacija bi uskoro trebalo da se promeni, mada se mnogi plaše da bi prosečnom vozaču moglo biti još gore zbog novog sistema određivanja poreza.

Skupo atestiranje zatamnjenih stakala i kuke za vuču

Skoro 300 evra za atest zatamnjenih stakala na automobilu marke Renault (o tome smo pisali u ovom tekstu: Konačno „legalizacija“ zatamnjenih stakala), kao i skupa procedura atestiranja kuke za vuču (o tome smo pisali u ovom tekstu: Šta sve morate da uradite kako biste ugradili kuku za vuču?). Da li moramo još nešto da dodajemo na temu uticaja ove odluke na džepove vozača?

Nekima zabranjena kuka za vuču i zatamnjivanje

Ukoliko posedujete automobil čiji proizvođač nema ovlašćenog predstavnika u Srbiji, praktično vam je onemogućena legalna ugradnja kuke za vuču i zatamnjivanje stakala, pošto ne možete da dobijete saglasnost (potvrdu) proizvođača.

Loše urađeni saobraćajni projekti

Uzmimo kao primer Pupinov most (tzv. kineski) koji u Beogradu povezuje Zemun i Borču - na potezu od Altine do Zrenjaninskog puta, u dužini od oko 8 kilometara brzina je ograničena na samo 50 km/h, bez obzira što je reč o fizički odvojenim trakama van naselja, sa po tri trake u jednom smeru, bez ukrštanja sa drugim saobraćajnicama čitavom dužinom.

Pozivanje vozača da voze bicikl

Mnoge vozače, naročito beogradske, jednostavno vređa pozivanje zvaničnika da umesto automobila koriste bicikl, kako bi se smanjile gužve u gradu, oslobodili parkinzi i smanjilo zagađenje, a pritom je i zdravo „pedalati“.

Možda je problem u tome što ne uočavaju „nepostojanje“ staza za bicikliste, uske ulice, Audije i BMW-ove parkirane u žutoj traci i/ili pored popularnih kafića i slične probleme, zbog čega je vožnja bicikla beogradskim ulicama jednaka vožnji bicikla kroz krdo agresivnih slonova.

Uostalom, baš preko gore pomenutog Pupinovog mosta je „nacrtana“ nezavršena biciklistička staza, koja kreće sa zemunske strane i famozno se završava u nedođiji sa druge strane Dunava. 

Loš kvalitet puteva

Da li je ovde uopšte potreban komentar? Svakodnevno uništavamo gume i vešanje po udarnim rupama, šahtovima i drugim „anomalijama“ koje ne bi trebalo da se nalaze na putu.

Forsiranje nulte tolerancije na alkohol

Mnoge neuporedivo uređenije zemlje od naše, sa znatno oštrijim zakonima, i dalje drže ograničenje od 0,5 promila. Pritom, kod nas nije dostupna evidencija koliko alkohola u krvi su imali vozači koji su proglašeni krivima za izazivanje saobraćajnih nesreća, već se samo navodi da su bili pijani – 0,5 ili 2,5 promila čini ogromnu razliku.

Ekološka taksa

Čak 12.000 dinara po toni plaćaju pravna lica prilikom uvoza polovnih automobila iako za sada ne postoji (u praksi) primenjiv plan za zbrinjavanje starih automobila, akumulatora, motornog ulja, pneumatika...

Naravno, kada kažemo „pravna lica“ mislimo na auto placeve koji legalno posluju, ali ekološku taksu plaćamo mi kao krajnji kupci.

Registracija oldtajmera na manje od godinu dana

Oldtajmeri mogu da se registruju na manje od godinu dana, ali u mnogim gradovima lokalne vlasti i policija nisu uopšte upoznati sa ovom problematikom, pri čemu se prilikom svake registracije vade nove tablice i saobraćajna dozvola, pa se mnogima to uopšte ne isplati.

Sezonska registracija motora

„Bajkeri“ već dugo traže od države da im se omogući da svoje dvotočkaše registruju za onaj period koliko ih voze. Dakle, ako će ih voziti oko šest meseci, a tokom zime će im biti u garaži, onda da im se omogući registracija na šest meseci. I to ima smisla jer kada udari minus, kao sada, teško da na ulicama u velokoj meri možete videti motore.

Prva pomoć

Oko prve pomoći se prvo digla velika prašina, vozači su je pod pretnjom kazni kupili, a zatim se na nju potpuno zaboravilo, sve dok nakon nekoliko godina gotovo svim kompletima nije istekao rok trajanja.

Nažalost, gleda se isključivo rok trajanja kompletnog paketa prve pomoći, tako da kupovina pojedinih zavoja ili gaza nije rešenje. Jedna firma je ponudila opciju zamene staro za novo po ceni od 690 dinara, pri čemu treba imati u vidu da potpuno nov komplet košta nešto preko 1.300 dinara.

Troškovi za ispitivanje prilikom uvoza

Polovni automobili prilikom uvoza prolaze ispitivanje, što nije sporno, pošto sprečava malverzacije, ali sporna je veoma visoka cena tog ispitivanja. Takođe, mnogi se žale da su ispitivanja površna.

Korišćenje AMSS kataloga za procenu prilikom uvoza

Umesto da se za procenu vrednosti vozila prilikom uvoza koristi njihova realna vrednost iz priznatih stranih kataloga kao što je nemački „švake“, kod nas se koristi AMSS katalog u kojem se nalazi procenjena vrednost vozila na osnovu njihove cene iz domaćih prodajnih salona u trenutku kada su bila nova, a zatim im se smanjuje vrednost na osnovu starosti. Sigurno postoji bolji način.

Zaključak

Država kao da ne shvata da prostim povećavanjem nameta na posedovanje i korišćenje automobila neće dobiti više novca. Naprotiv! Dobiće manje. Najbolji dokaz je činjenica da prodaja goriva svih vrsta poraste svaki put kada gorivo pojeftini, i obrnuto!

Dakle, iz suve drenovine možete da iscedite samo onoliko koliko u njoj ima - daljim stezanjem nećete ništa postići.

Jesmo li sve popisali ili biste nešto dodali?

Autor: Dragan Romčević