Kako piše sajt Polovni automobili, mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim.
Nećemo se baviti teorijama zavera naftnih kompanija, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji.
Nećemo se baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja...
Dakle, samo Srbija.
Jeftina vožnja na struju?
Ništa od toga. Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca?
Neće! Stoga postoji više opcija:
- da drastično poskupi struja
- da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi
- da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo
- kombinacija svega navedenog...
Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće:
- neće biti toliko jeftina koliko se misli
- manjak u državnom budžetu će se verovatno „prebiti“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo
Struja tri puta skuplje u crvenoj zoni
Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16.880 din, u odnosu na 5.628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Niža tarifa je svaki dan od ponoći do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana.
Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno.
|
|
Viša tarifa |
Niža tarifa |
|
Zelena - do 350 kWh |
5.628 din |
1.407 din |
|
Plava – od 351 do 1.1600 kWh |
8.440 din |
2.110 din |
|
Crvena – preko 1.600 kWh |
16.880 din |
4.220 din |
Gde napuniti električni automobil?
Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu.
Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo?
Stoga su proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija. Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali u npr. Beogradu ili Novom Sadu, neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza.
Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem?
Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje - snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%.
Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem. Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti.
Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama.
Šta ako „crkne“ baterija u saobraćajnoj gužvi?
Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora…
Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje.
Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje. Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila.
Sporo punjenje baterija?
Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8h), a na super-punjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra, za samo pola sata.
Verujte, priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje....
Životni vek baterije
Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd.
Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete samo 15-20 kilometara.
Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara.
Ekologija?
Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas, tj plin. Dakle, na prvom mestu je novac, tj. punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar.
Dakle, čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu u startu pada u vodu.
Polovni električni?
Kod nas se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema - u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina?
Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju. Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili.
Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km.
Cena?
U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse...
Po nepisanom pravilu je drugi ili treći automobil u domaćinstvu
U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Kod nas je situacija znatno drugačija.
Nepredviđene situacije
Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine?
Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom.
Zaključak
Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti.
Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu. Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično?
No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude.
Autor: Dragan Romčević
Izvor: Polovniautomobili.com
Foto: arhiva / Nissan / Renault / Autoblog.rs
U fabrici u kojoj moj otac radi ima osam punjaca za automobile a nijednog elektricnog automobila u celoj fabrici. Uopste ne znam koliko ima e. autmobila u celoj Srbiji. Verovatno mogu da se nabroje na prste.
Cela priča sa električnim automobilima je zamlaćivanje naroda. To je slepi kolosek auto industrije u startu osuđen na propast. Autor teksta je lepo predvideo sve gluposti koje mogu da zadese prosečnog korisnika elektro-automobila i to se neće promeniti nikada u dovoljnoj meri da vlasnik može nesmetano da se kreće. zamislite samo odlazak do Grčke elektro automobilom... ko u stara dobra vremena. 7 dana jahanja. I još jedna jako bitna stvar: a šta sa kamionima? I dalje na dizel? Ili da cela polu prikolica bude baterija?
Jedini logičan smer auto industrije je vodonik. Svuda je dostupan, lako se dobija, brzo se puni, ne menja neke suštinske navike vozača (pogotovo onih koji već voze na plin), moguće je koristiti zelenu energiju za dobijanje a kao nuz-proizvod dobija se kiseonik koji se pušta u atmosferu. Pri tom, baterija koja se koristi u automobilu sa gorivim ćelijama ne mora da bude tolikog kapaciteta kao u el. vozilima i njen kapacitet može i da opadne vremenom, nije strašno.
Dakle: Toyota Mirai - DA,
Nissan Leaf, Tesla i ostali - NE.
U međuvremenu možda Opel Ampera/Chevrolet Cruze ili Toyota Prius.
Usled hroničnog nedostatka putovanja, vozači u Srbiji misle da su uslovi za vožnju svuda kao ovde i da je svuda vozačka kultura kao kod nas.
Upravo sam se vratio sa Šri Lanke gde je pored gomile bede i sirotinje u punom jeku eksplozija električnih vozila. Najviše ima Nissana Leaf.
Kod njih nema zime, ali zato su temperature takve da klima mora da radi non stop. Državna zahvatanja su nula bukvalno. Carine i porezna nema, a registracija električnog vozila kao jedinog automobila u porodici je besplatna sve dok je to jedino vozilo. Šri Lanka ima OČAJNE puteve na kojima se ne vozi preko 70km/h. Na sve to, ni tamo, a ni ovde, ogromna većina vozača ne prelazi više od 30-50km dnevno. Sedite u automobil, izračunajte kuća-škola-posao-radnja i vidite koliko pređete. Sad autonomija od 100 - 150km i nije tako loša zar ne ?
Ako Vam je Cejlon daleko, pogledajte kako to izgleda u Hamburgu recimo.
Elektromobil nije trenutno ni namenjen za put u Grčku, već za svakodnevnu upotrebu. Apsolutno svi proizvođači automobila danas, od onih najuspešnijih do onih na rubu propasti imaju u ponudi električna vozila i ulažu ogromna sredstva da ih dalje razvijaju. Da li stvarno mislite da svi toliko greše i da pucaju basnoslovne svote novca u slepi kolosek ?
Ajd' i ja koju da napišem. Pre pet, šest godina kupim električni auto, u pitanju je bila WV Buba kabrio za decu :). Imala je sve što i recimo Leaf farove, sirenu, štop svetla, muziku, dobro nije imala grejanje. I u početku su deca vozala po gradu i po dva sata, međutim vremenom je baterija počela da slabi i posle dve godine je došla zamena. Ali ta zamenjena baterija nije bila ni upola dobra kao fabrička, pa sam posle nekog vremena kupio još jednu, pa još jednu i shvatio da se na našem tržištu prodaju škart baterije i da auto više nikad neće moći da ima toliku autonomiju. Ovo je jedan dečiji primer koji može poprilično da se poistoveti i sa pravim e. autima i da podseti na to gde živimo i da bi se na našem tržištu brzo pojavile fuš baterije (kineske, turske), koje bi vlasniku zagorčale život. Tako da benzin, dizel, gas, drva, pelet podržavam.
007.
Slazem da je vodonik dobro resenje , ali secam se da sam gledao neku emisiju u kojoj kazu da vodonika ima na pretek ali ljudi i dalje nisu nasli nacin za efikasno odvajanje.
Autor teksta je realno ocenio stanje u Srbiji verovatno i u okolnim zemljama. No svi ovi problemi ili barem delom vaze i za benzinske i dizel aute da ne ponavljam tekst. Ima tu i preterivanja oko cene el. energije pa bas se ne bih slozio oko prosecnog domacinstva i plave zone da ne kazem crvene. Prvo na zapadu se el. energija jako malo koristi zimi za zagrevanje stanova i kuca dok se kod nas godinama cuva standard stanovnistva preko cene el. energije itd. Danasnji el. auti su namenjeni uglavnom za gradsku upotrebu i tu su naisplativiji. Racunica je jasna koliko kosta kilometar sa ovakvim vozilom pa cak da racunate i najskuplju varijantu. Na nasoj zemlji postoje i vise nacina merenja el. energije i vrsta obracuna prema tome tesko je govoriti da se to neisplati. Drugo odrzavanje el. auta koji nemaju ulje, filtere i dr. potrosne delove je mnogo jeftinije i jednostavnije. Tesko je reci da u buducnosti nema mesta za el. aute i prosto je nemoguce da trenutno svi vodeci proizvodjaci razvijanjem ove tehnologije koje kosta idu u pogresnom pravcu. Ne treba zaboraviti da je nekada u proslosti odnos izmedju el. auta i ovih sa motorima na unutrasnje sagorevanje bio gotovo jednak. Izgradnjom velikog broja infrastrukture (benz. stanica) pobedu su odneli naftasi. Vreme je da se ta nerealnost vrati u buducnosti istom merom.
Leafu je fabricki domet 172km... ovo odozgo je za stari model...
007
Potrebna je ogromna kolicina elektricne energije kako bi se razdvojili kiseonik i vodonik. Pre toga jos dodatna ogromna kolicina toplotne energije kako bi se dobila destilovana voda. Dakel vec dva sagorevanja. Vodonik je poprilicno zapaljiv(Hindenburg). Vodonik pod pritiskom je posebno opasan(a i energija za sabijanje dolazi od nekud), a pomislimo tek na tocenje istog.
4 ciklusa trosenja energije
elektricni automobil ima samo 1