Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na građane da trotinete ne voze po kolovozu, već da maksimalno koriste biciklističke staze. – Na trotoarima ne treba da idu brže od brzog hoda pešaka, odnosno šest kilometara na čas

Vozače koji su se nedavno kretali auto-putem na Novom Beogradu iznenadio je muškarac koji je ovom saobraćajnicom jurišao ni manje ni više nego električnim trotinetom, i to brzinom od neverovatnih 80 kilometara na čas, uz to čak i pretičući druge automobile. Šokantni snimak iznenadio je javnost koja od pre nekoliko godina, otkako su se ovi trotineti pojavili kod nas, ima averziju na njih. Jer oni prave gužvu na trotoarima, prebrzo se kreću, ponekad čak naleću na sugrađane, pa zato  mnogi tvrde da im nikako nije mesto na pešačkim stazama.

O tome da li je za trotinete kolovoz ili trotoar širom sveta se i dalje diskutuje, ali kao dan je jasno da im na auto-putu definitivno nije mesto.

– Zakon kaže da je bilo kome, osim motornim vozilima zabranjeno da bude na auto-putu. Njime se mogu kretati samo motocikli, putnička i teretna vozila. Nema pešaka, biciklista, mopeda, trotineta... – jasna je Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Iako su propisi koji se odnose na pravila kretanja na auto-putu, odnosno na to da na njemu ne sme biti trotineta, više nego jasni, upravljanje ovim tipom prevoznog sredstva još uvek je u „pravnom vakuumu” i nije jasno regulisano jer se čeka donošenje novog zakona o bezbednosti saobraćaja, čiji bi nacrt trebalo da bude završen do kraja godine.

– Elektrotrotineti će sigurno biti obrađeni novim propisima, a nove zakonske odredbe biće nalik onim u zemljama EU koje imaju slične saobraćajne uslove i uređenost saobraćajnica kao Srbija.  Dok zakon ne bude gotov, vodimo se preporukama, radimo prevenciju, a iako policija vozače ovih vozila ne može da kazni, može da ih udalji sa saobraćajnice i da im objasni kako bi trebalo da se kreću – kaže Miloševićeva.

Agencija za bezbednost saobraćaja tako apeluje na građane da trotinete ne voze po kolovozu, već da maksimalno koriste biciklističke staze, naravno vodeći računa o biciklistima. Na trotoarima ne treba da idu brže od brzog hoda pešaka, odnosno šest kilometara na čas.

– Prilikom kretanja trotoarom nema zaletanja, a vozači trotineta treba da imaju u vidu da pešaci na trotoaru ne očekuju, niti imaju razlog da očekuju da se neko po površini koja je namenjena primarno za kretanje pešaka, kreće značajno većom brzinom. Posebno je potrebno voditi računa o deci koja su na trotoaru slobodnija – ističe Miloševićeva dodajući da bi u vreme smanjene vidljivosti vozači elektrotrotineta trebalo da nose retroreflektujuće prsluke i koriste svetla kako bi svi učesnici u saobraćaju mogli da ih pravovremeno uoče.

Najveći problem sa trotinetima trenutno je što su relativno jeftini i lako dostupni, njihovo korišćenje ne zahteva nikakvu obuku, za njih nema propisa, i faktički može da ih vozi „ko kako hoće” – od deteta, pa sve do osobe pod dejstvom opijata. I kretanje im je potpuno nepredvidivo – neki ih voze brzinom od 10 kilometara na čas, dok vidimo ima i onih koji ih „teraju” brzinom od čak 80 kilometara po satu. Potpuno su nepredvidivi, i dok se zakonom ne uredi njihovo korišćenje mnogi drugi učesnici u saobraćaju s pravom kažu i da su „za izbegavanje”.

Prema rečima direktorke Agencije za bezbednost saobraćaja, kod donošenja zakonske regulative za početak je neophodno utvrditi šta je to tačno e- trotinet, i napraviti jasnu razliku u odnosu na bicikl i motorizovane dvotočkaše.

– Kada se utvrdi kakvo je to vozilo treba odrediti saobraćajnu površinu kojom električni trotinet mora da se kreće. Svakako bi trebalo da se odredi i starosna granica za vožnju ove vrste vozila, kako se ne bi dogodilo da deca upravljaju njima. Potrebno je propisati zaštitnu opremu, zabraniti upotrebu mobilnih telefona i slušalica, vožnju pod dejstvom alkohola... –  ističe Miloševićeva.

Mali ali daleko od bezazlenog

Električni trotineti su mali, njima se naizgled lako i upravlja i isto tako samo naizgled lako ih je i obuzdati. To sve ne znači da su oni bezopasni. Pošto njihova upotreba kod nas još nije regulisana zakonom, statistika o nezgodama i nesrećama u kojima su učestvovali ne postoji, ali kako kaže direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević za sad nije bilo saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama. One se, ipak očekuju, jer je ovih vozila sve više i zato se i radi na zakonskom uređenju ove oblasti. Iako kod nas slika o opasnostima koje ovo vozilo može izazvati još uvek nije jasna, iz sveta stižu jasna upozorenja da je elektrotrotinet daleko od bezazlenog prevoznog sredstva. Čak ga na zapadu nazivaju i „tihim ubicom”.

„Gardijan” je tako prošle godine preneo vest o tome da je jedan Francuz, vozač električnog trotineta poginuo, kada ga je, dok se kretao auto-putem, udario motociklista koji je i sam teško povređen. U nesreći sa e-trotinetom nastradala je i jedna poznata jutjuberka, koju je na raskrsnici udario kamion. Pre nekoliko dana svet su obišle i fotografije modrica i ogrebotina na licu popularne pevačice Rijane koja je takođe povređena u padu sa električnog trotineta.

Izvor: Politika.rs

Foto: Screenshot YouTube

Video: YouTube kanal Baja Samostalni Jahač