Volkswagen je saopštio da je prodaja automobila u prvom kvartalu u SAD porasla za 7,1 odsto, na 87.915 vozila, zahvaljujući dobrim rezultatima modela Taos, Jetta i ID.4.
BMW je takođe zabeležio rast na američkom tržištu u prva tri meseca, prenosi agencija DPA. Kompanija je prodala 87.615 automobila svog glavnog brenda, što je povećanje od 3,7 odsto u poređenju sa prošlom godinom.
Posebno su dobro išla e-vozila, čija je prodaja skočila za više od 25 odsto.
Audi, podružnica kompanije Volkswagen zabeležila je pad od tri odsto u poređenju s prvim kvartalom 2024, iako su rezultati za mart bili bolji, sa rastom od osam odsto.
Rezultati ukazuju na to da su dugotrajne pretnje uvođenjem visokih carina na uvoz iz EU možda dovele do skoka prodaje. Sjedinjene Američke Države trenutno naplaćuju carinu od 2,5 odsto na putničke automobile iz EU, dok su dažbine na pikapove i teška vozila 25 odsto.
Tramp je najavio dodatne tarife od 25 odsto na automobile iz EU, koje će stupiti na snagu nakon njegovog govora u Beloj kući.
Američki predsednik želi da carinama pritisne trgovinske partnere, smanji hronični trgovinski deficit sa velikim ekonomskim blokovima poput EU i Kine i podstakne vraćanje proizvodnje u SAD.
Stručnjaci sumnjaju da će Tramp u tome uspeti, navodeći da viši troškovi proizvodnje u Americi mogu da poguraju inflaciju.
Iako je Kina najvažnije pojedinačno tržište za nemačke proizvođače automobila, oni uglavnom proizvode vozila za kinesko tržište direktno u toj zemlji.
Trgovinske veze sa SAD iz EU su znatno obimnije, pa pad prodaje u Americi može ozbiljno da uzdrma evropske fabrike.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen
DOPUNJENO: Tramp uveo dugo najavljivane carine
Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) obratio se američkoj i svetskoj javnosti po isteku roka koji je prethodno sam odredio, u sredu u 22 časova po srednjoevropskom vremenu, proglasivši važećim dugo najavljivane carinske tarife za robu iz drugih zemalja.
„Moji dragi Amerikanci, ovo je dan oslobođenja. Ovaj dan će zauvek biti upamćen kao dan na koji je američka industrija ponovno rođena“, rekao je na početku obraćanja. „Oni uvode nama carine, mi njima. Ne može biti jednostavnije od toga. Ovo je jedan od najvažnijih dana u američkoj istoriji. To je naša deklaracija ekonomske nezavisnosti“, rekao je on.
Tramp je istakao da je politika visokih carina za automobile iz SAD u drugim zemljama dosezala nivoe i veće od 70 odsto na originalnu cenu, dok su u isto vreme američke carine na strana vozila “decenijama bile na niskim nivoima, recimo za motore tek na 2,4 odsto”. Za takvo stanje, kako je rekao u svom obraćanju, “ne krivi strane vlade, nego neodgovornu politiku prethodnih američkih administracija”, unazad sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka.
Ovo je po njegovim rečima, slomilo američku industriju, a sada je došao trenutak za njen oporavak.
Američki predsednik potpisao je carine u visini od 25 odsto na strane automobile, na sav uvoz iz zemalja koje kupuju naftu ili gas iz Venecuele, te na strani čelik i aluminijum.
Tramp je takođe proglasio minimalnu visinu carina od 10 odsto na svu uvoznu robu, dok će pojedine zemlje imati znatno više stope. Na primer, roba iz Ujedinjenog Kraljevstva imaće carinsku stopu od 10 odsto, ali iz Kine 34 odsto, EU 20 odsto, iz Tajvana 32 odsto, iz Japana 24 odsto…
Na listi zemalja je i Srbija, sa zaista visokom stopom od 37 odsto. Međutim, u tabeli koja je objavljena mogao se videti podatak da naša zemlja ima duplo višu tarifu za robu uvezenu iz SAD (74 odsto).
Podsećamo, neke zemlje su već uvele ili najavile protivudare sa sopstvenim tarifama. Američki predsednik je ranije izjavio da mu je „carina omiljena reč“, a ova mera je ključna u njegovoj ekonomskoj viziji. Njen cilj je smanjenje trgovinskog deficita, odnosno razlike između vrednosti robe koju SAD uvoze i one koju izvoze.
Prema podacima američkog Biroa za ekonomske analize, Kina i Evropska unija prednjače na listi najvećih trgovinskih deficita sa SAD – Kina sa 295,4 milijarde dolara, EU sa 235 milijardi. Na listi su i Vijetnam i Meksiko, koji bi mogli biti posebno pogođeni carinama na uvoz automobila.
Ovo su, kako Bloomberg ističe, najveće protekcionističke mere američke vlade u poslednjih 90 godina.
Izvor: Biznis.rs
