Preuzeto sa : Politika.rs

Fordovi inženjeri u Kelnu ne prestaju da iznenađuju automobilski svet novim modelima čija je jedna od osnovnih odlika takozvani kinetički dizajn, koji se već na prvi pogled razlikuje od mnogo toga do sada viđenog i koji sa svakim novim modelom pridobija sve više poklonika. Posle najnovijeg Mondea, zatim Fokusa, evo na red je stigla i popularna Fijesta, koja je svoju premijeru za specijalizovane novinare imala nedavno u slikovitoj italijanskoj pokrajini Toskani.

 (Dalje)

Test preuzet sa : NSautomobili.com

"Zahvaljujući firmi Master Group iz Novog Sada, ovlašćenom prodavcu i serviseru za vozila iz programa Renault, Nissan i Dacia, bili smo u mogućnosti da testiramo novu Daciu Sandero.

 (Dalje)

Izvor : Blic.co.yu 

Testiranje karavana često zna da bude nezahvalan posao, jer potencijalne kupce zanimaju samo tovarani prostor, prosečna potrošnja i cena. Prvo bi trebalo da bude što je moguće veće, a druga dva naravno što manja. Dizajn, kvalitet materijala i oprema su u drugom planu.

Zašto je to tako? Odgovor je jednostavan - karavani su u Srbiji namenjeni isključivo taksistima, stolarima i sitnim privatnicima, koji svoje automobile pretvaraju u tovarne mazge.
Hjundai se modelom „i30 cross wagon”, koji smo imali na sedmodnevnom „Blicovom” testu, potrudio da karavan ponudi porodicama, koje će prljave mašine, daske i džakove zameniti dečijim kolicima i igračkama.

 (Dalje)

Izvor : www.blic.co.yu

„Seat“ s pravom očekuje da će „ibica“ učvrstiti njihov visok položaj u kategoriji superminija, odnosno gradskih automobila, koji su sve više super, a sve manje mini. Nova „ibica“ je dugačka čak 4,05 metara i za deset centimetara je duža od modela treće generacije predstavljenog još 2002, a redizajniranog 2006.

 (Dalje)

Izvor : www.blic.co.yu

„Honda akord“ je kroz osam generacija, počevši od pojavljivanja 1976. godine, porasla za čitav 61 centimetar. U međuvremenu je promenila i klasu, iz kompaktne u srednju, i danas se umesto s „fokusom“ i „golfom“ bori protiv „pasata“ i „mondea“.

Prvi utisak je bio da su Japanci, barem u Srbiji, požurili s promocijom novog „akorda“, jer se i prethodni model kod nas prodaje veoma uspešno, po veoma pristupačnoj ceni. Na prostorima gde se motorima koji zadovoljavaju Euro 5 standard poklanja pažnja koliko i Titovim memoarima mogli su mirne duše da sedmu generaciju „akorda“ zadrže bar još godinu-dve. Ali, dobro je što nisu.

 (Dalje)

 

Izvor : www.politika.co.yu

Teško da ima pravu konkurenciju. Tojotin najveći terenac Lend kruzer V8, sa dizel motorom zapremine 4,5 litara i snagom od 286KS, pravi je krosover, što će reći vozilo koje se kao riba u vodi snalazi na svim terenima i na svim drumovima, bez obzira da li su makadamski, asfaltni, ili su to peščane dine, kameniti teren, blato i tome slično. Rečju, ne bira gde će, a zna kako će.

 (Dalje)

 

Izvor : www.blic.co.yu

Francuska fabrika nastavlja sa obnovom programa. Početkom godine uvedena je potpuno nova generacija „sitroena“ srednje klase, koja je poprilično iznenadila - i konkurenciju i potencijalnu klijentelu. Najviše dizajnom, ali i veoma bogatom ponudom (dizel) motora.

Najprestižnije varijante opremljene su šestocilindričnim motorima. Trolitarski benzinac ima 211 KS, ali je daleko interesantniji dizel od 2,7 l (u test vozilu) kako zbog izuzetnog učinka, tako i zabog činjenice da se taj HDI agregat koristi i u najnovijim modelima „jaguara“. Koncepcija, uostalom, sve govori. Cilindri su u V rasporedu, motor „diše“ preko ukupno 24 ventila koje pokreću po dva bregasta vratila u svakoj glavi, dva turbo punjača promenljive geometrije sa interkulerima, direktno ubrizgavanje goriva, komon-rejl poslednje generacije. Kada se ispod svega toga podvuče crta, dobija se maksimalna snaga od 150 kW (204 KS) i čak 440 Nm dostupnih već na 1.900 obrtaja u minutu.
Karoserija naglašene muskulature mnoge asocira na nemačka vozila, pre svega na „audije“, a nešto slično doživljava se i tokom vožnje. Moćni biturbo, u kombinaciji sa sjajnim automatskim menjačem i aktivnim sistemom oslanjanja, nudi superiorne performanse i laku kontrolu, koja je dodatno unapređena primenom brojnih elektronskih uređaja na čelu s nadzorom stabilnosti.
Promene brzina u automatskom modu su tečne, bez naglih prelaza, kako i dolikuje bogato opremljenoj limuzini, a vozaču je na raspolaganju i opcija ručnog biranja. Ono što, međutim, „nemci“ ne mogu, dobija se uz francuski specijalitet, sistem oslanjanja - hidraktiv 3 plus.
Tradicionalna udobnost čuvene hidraulike dopunjena je računarskom kontrolom, koja omogućava prilagođavanje uslovima na putu (kontaktu s podlogom, brzini kretanja) i stilu vozača koji, pri tom, može da naruči jedan od tri nivoa odziva i tako prilagodi parametre vožnje prema svojim željama i potrebama. Možda deluje komplikovano na prvi pogled, ali baš kao i već pohvaljeni šestostepeni automatik, i aktivni sistem oslanjanja svoj zadatak obavlja bez posebnog opterećenja vozača i drugih putnika u vozilu.
Visok nivo komfora, međutim, krije i potencijalnu opasnost jer svaki pogled na instrument-tablu, gotovo po pravilu, otkriva da se krećete daleko većom brzinom od očekivane. Zato, i te kako dobro dođe što je standardni deo opreme, pored tempomata (programiranja putne brzine), i limitator koji vam pomaže da lakše kontrolišete brzinu i poštujete saobraćajna ograničenja.

„Sitroen C5“ na testu bio je opremljen i uređajem za upozoravanje na prelazak putnih linija. Verovatno će vas nervirati u gradskoj vožnji, pa je dobro što sistem može da se deaktivira, ali je veoma koristan na autoputevima jer na dugim deonicama često pada koncentracija. U ovom automobilu je i inače veoma teško izbeći opuštanje jer se puno toga odvija bez posebnog angažovanja vozača. Uz sve navedeno, tu su još i svetla i brisači koji se aktiviraju sami, pa električna ručna kočnica, parking senzori i u prednjem i u zadnjem delu, navi drajv sistem sa GPS navigacijom, hard-diskom od deset gigabajta za skladištenje željenog sadržaja, TFT kolor ekranom od sedam inča na centralnoj konzoli.
Najgore sledi uvek na kraju. Prestižni paket i brojna dodatna oprema, među kojom su i kožom presvučena sedišta, nadzor pritiska u pneumaticima i drugi luksuzni detalji, doveo je cenu „sitroena C5“ na prag od 50.000 evra. To zaista nije malo, a ako je za utehu, ovaj automobil sa slabijim motorima i manje opreme na našem tržištu dostupan je već od 22.990 (1,8 Attraction).

Cena i oprema test vozila

Citroen C5 Exclusive: ABS, EBD, EBA, ESP, frontalni i bočni vazdušni jastuci, er-beg za kolena vozača, automatsko paljenje migavaca pri naglom kočenju, tonirana stakla, servo-upravljač podesiv po visini i dubini, centralno zaključavanje s daljinskom komandom i automatskim zaključavanjem u vožnji, električni sekvencijalni podizači prozora u svim vratima sa zaštitom od priklještenja, deljiva zadnja sedišta (60:40), obrtomer, tempomat i limitator brzine, automatski klima-uređaj s dve zone podešavanja, elektropomična hromirana spoljna ogledala s grejanjem i „visibility pack“, putni računar, radio/CD-MP3 s daljinskim komandama, svetla za maglu, zadnji parking senzori, AFIL (+600 evra), navigacioni sistem s kolor ekranom (3.000), prednji parking senzori (400), alu-naplaci od 18 inča i kontrola pritiska u pneumaticima (600), sedišta presvučena kožom i bočne ručne zavese (1.800) i metalik boja (550). Cena vozila sa uračunatim PDV-om je 50.130 evra.

Autor : Aleksandar Andrić

Izvor : www.politika.co.yu

Kao da se u ogromnoj ponudi automobila iz produkcije Fijata, ali i ostalih marki koje na našem tržištu prodaje Delta automoto, negde zagubio jedan mali, ali veoma interesantan automobil. To je, pogađate, mala lanča ipsilon, koja potiče iz drevne porodice čuvenog italijanskog proizvođača. Nekadašnje sportske ambicije Lanča je zamenila luksuznijim modelima više i srednje klase, ali nama se čini da je za naše tržište najprihvatljivija najmanja, sa imenom ipsilon. Lanča ipsilon nije novajlija kod nas, ali s obzirom da ih je malo na našim ulicama i drumovima tokom sedmodnevnog testa pokušali smo da vidimo šta „zna“, odnosno koliko nudi i koliko je prihvatljiva našim kupcima.

Pre svega radi se o malom gradskom automobilu čije su dimenzije sledeće: dužina 3810 mm, širina 1704 mm i visina 1530 mm. Zapažamo odmah da je dosta visoka u odnosu na konkurenciju, što odmah ukazuje da ima dosta prostora u unutrašnjosti. Duga je u granicama klase i komotno široka. Spolja posmatrano deluje lepo, pomalo robusno, ali dopada se lepšem polu. To joj je i jedna od odlika, ali i pomalo hendikep, ako se zna da su prevashodni kupci automobila - muškarci. Dakle, više se dopada ženama, a kada se sedne za upravljač vidi se i zbog čega.

Unutra je lepo uređena, sa mnogo detalja koji ukazuju da je dizajn „made in Italy“. Znači ukusno i sa stilom u više boja. Takva je i instrument tabla na kojoj su glavni pokazivači, obrtomer i brzinomer na sredini table. Ispred vozača, između volana i vetrobrana je zgodno udubljenje za odlaganje sitnica, a centralna konzola je urađena od imitacije aluminijuma. Sve zajedno deluje maštovito i nije dosadno. Sedišta su dobro profilisana, udobna su i na dužim relacijama. Sve u svemu pravi mali salončić na točkovima. Takva je i u vožnji. Naš test auto bio je opremljen motorom zapremine 1.4 litra sa 77KS, petostepenim menjačem i točkovima od 15 coli, što je sa nešto mekšim ogibljenjem rezultiralo naglašenom udobnošću. Što se voznih karakteristika tiče mala lanča nije neki trkač. Bar ne sa ovim agregatom i odnosima u menjaču. Naime, zbog dugih prenosnih odnosa ubrzanje je nešto slabije – 13,5 sekundi do 100 km/h, ali zato nije neophodno često potezati za ručicom menjača, što je opet odlika većine pripadnica lepšeg pola. Maksimalna brzina ipsilona je 167 km/h, što je sasvim dovoljno, a jedna od važnih stvari koje se moraju posebno naglasiti je mala potrošnja goriva. Radi se, dakle, o izuzetno ekonomičnom vozilu koje će preći mnogo gradskih kilometara pre nego što svrati na benzinsku pumpu. Treba reći i da je dodatna oprema na visokom nivou, kakav se od lančie očekuje. Pored klime tu su atermička stakla, elektro podizači prozora, daljinsko centralno zaključavanje, deljivo zadnje sedište, multifunkcionalni upravljač, bočne vazdušne zavese, putni računar, memorija vozačkog sedišta, siti servo za lakše parkiranje, itd. U celini pravi mali automobil za uživanje. Jedina mana joj je cena. Čini se da je previsoka. U opremi „bikolore“ staje 17.635 evra. Jevtinija verzija sa motorom 1.2 i 60KS staje 15.635 evra.

V.D. 

Izvor : www.politika.co.yu

A4 2.0 TDI, sa novim komon rejl turbo dizelom predstavlja iskorak ka višoj klasi po pitanju udobnosti i voznih karakteritika

Kada na scenu izađe novi model Audija, tržište, po pravilu, odgovara velikim interesovanjem kupaca, uz istovremenu zabrinutost konkurencije – najpre Mercedesa i BMW - a. Krajem prošle godine u Ingolštatu su izvršili reviziju udarnog modela kako bi unapredili svoje oružje u borbi za prevlast u srednjoj klasi.

Nova generacija „četvorke“, zvanično je startovala u Srbiji pre nekoliko meseci. Zahvaljujući uvozniku, kompaniji Porše SCG, nedavno smo iskoristili priliku da se bliže upoznamo sa modelom A4 2.0 TDI.

Pogled spreda izaziva nedoumicu, da li je reč o A4 ili o kupeu sa oznakom A5. Po ugledu na starijeg brata, A4 je dobio izuzetno agresivan prednji deo. Svetlosne grupe su vrlo dominantne, a uz ksenonske farove koji se doplaćuju stižu i poziciona svetla sa LED diodama. Detalj koji u potpunosti menja izgled čitavog automobila! Centralno mesto napred zauzima prepoznatljiva Audijeva trapezoidna maska, sada još više spuštena, praktično do donje ivice odbojnika.

Od prethodnika je duži čitavih 12 cm, sa naglaskom na međuosovinsko rastojanje od čak 2,81 m. Ovakvo rešenje primenjeno je zarad povećanja unutrašnjih gabarita, ali i oslobađanja prostora kako bi se motor pomerio što više unazad. Rezultat je bolji raspored mase, što je jedan od preduslova za ubedljivo ponašanje u vožnji, naročito u dinamičnom tempu.

Ali, pre nego što startujemo potpuno novi komon rejl dizel sa 143KS, za trenutak zastajemo gotovo opčinjeni enterijerom novog A4. Kvalitetni materijali i savršena završna obrada oduvek su bili zaštitni znak proizvođača sa četiri prstena. Ipak, teško je ostati ravnodušan, jer radno mesto vozača deluje kao malo remek delo. Na utisak u velikoj meri utiču izuzetno dugačka i udobna sedišta. Dopalo nam se i što je centralni greben blago zakošen prema vozaču, u stilu bavarskog konkurenta. Na zadnjim sedištima sada ima više mesta, mada je i dalje prisutan osećaj zatvorenog prostora što je rezultat manjih staklenih površina i niže linije krova.

Na okret ključa sledi prijatno iznenađenje. Motor se oglašava tiho, čak i pri hladnom startu. Karakteristično brundanje starog agregata je prošlost, kao i famozna „turbo rupa“. Umesto sistema ubrizgavanja pumpa - brizgaljaka primenjena je komon rejl tehnologija. Novi agregat je tiši, elastičniji i „čistiji“. I još nešto, ovaj motor voli da se zavrti gotovo do 5000 obrtaja, a pri tom vuče već od niskih 1500 o/min. Dakle, može da se vozi vrlo ekonomično ukoliko se slede uputstva sa malog displeja koji prikazuje kada treba promeniti stepen prenosa (30 km/h - 3. stepen ,  40 km/h - 4. stepen, 60 km/h – 5. stepen). Sa druge strane, sklonost ka visokim obrtajima, nekarakteristična za većinu dizela, dobro dođe u sportskom režimu. Ručica menjača ima kratak hod, a čini nam se da bi prvi stepen prenosa mogao da bude malo precizniji.

I zaista, bez obzira na veliku vučnu silu (320Nm) na prednjoj osovini novi A4 se vozi vrlo neutralno. Sklonost da povuče preko nosa gotovo da je neprimetna, uz to karoserija se minimalno naginje u zavojima. A prava pesma sledi kada se izađe na autoput. Tu dolaze do izražaja svi kvaliteti Audija A4 2.0 TDI. Visok tempo ne predstavlja nikakav problem - niti će putnike ometati buka, niti će agregat biti previše žedan, čak i pri visokim brzinama. Jedino što minimalno može da poremeti idilu jesu veće neravnine koje ponekad zaljuljaju karoseriju i time blago narušavaju udobnost putovanja.

Sve u svemu, pun pogodak Audija u ovoj klasi.

Autor : V. Dedić

Tehnički podaci :

Dimenzije d/š/v 4703/1826/1427 mm, Motor komonrejl dizel, 4 cilindra, 16V, Zapremina 1968, Snaga 143KS pri 4200 o/min., Obrtni moment 320Nm pri 1750 o/min., Menjač 6 st, manuelni, Pogon napred, Kočnice 4 diska, Gume 225/45 R17, Težina 1593 kg, Prtljažnik 480 lit., Rezervoar 70 lit., Potrošnja 5,5 lit., Ubrzanje 0-100 km/h 9,4 sek, Maksimalna brzina 215 km/h, Cena od 32.694 evra.

Izvor : www.blic.co.yu

Na prvi pogled „sandero“ je potpuno novi model rumunske fabrike koja je pod kontrolom „Renoa“. Iza nove karoserije, međutim, krije se preko 70 odsto delova iz „logana“. Ta činjenica je ujedno i odgovor na pitanje kako „dačije“ stižu na tržište s tako dobrim odnosom cene i kvaliteta. 

Najnoviji investicioni ciklus podrazumevao je ulaganje od samo 65.000.000 evra direktno u razvoj i 82.000.000 u proširenje i modernizaciju pogona u Piteštiju. Zato ne treba da čudi što će bazna verzija „sandera“ na našem tržištu koštati veoma privlačnih 7.555 evra (sa svim dažbinama).
Bez nepoznatih na polju mehanike i drugih vitalnih sklopova, kompletna pažnja razvojnog tima usredsređena je na unapređenje dizajna, upotrebljivosti i kvaliteta. „Sandero“ lansira novi vizuelni identitet rumunskih vozila, koji je primenjen i na redizajniranoj verziji „logana“. Moderniji prednji deo s atraktivnijim svetlosnim grupama, većom maskom hladnjaka i otvorom za vazduh na sredini branika zaokružen je novim zaštitnim znakom fabrike. Aerodinamika nije spektakularna, što se vidi i po krajnjim brzinama prikazanih verzija - koeficijent otpora vazduhu je 0,36 (jedan od slabijih rezultata u klasi). Ali, ako ne može da parira nekim savremenijim takmacima na tom polju, „sandero“ je od većine efikasniji u transportu - kako putnika, tako i prtljaga.

Visok nivo komoditeta

Karoserija, dužine preko četiri metra, nudi prostor za pet putnika i osnovni prtljažnik zapremine 320 litara. Za razliku od „logana“, koji je poslužio kao stilska osnova za kreiranje prednjeg panela, „sandero“ nudi deljivu zadnju klupu u odnosu 60/40 odsto, čime se omogućava proširenje kapaciteta prtljažnika do 1.200 litara. Primetan je napredak kod kvaliteta materijala, a uvedeno je i nekoliko novosti u opremanju. Osnovna verzija nema servo upravljač, ali zato najbogatiji paket nudi puno toga. Vozačevo sedište može da se podešava po visini, ali i u lumbalnom delu, što uz regulaciju upravljača obezbeđuje dobru poziciju tokom putovanja. Mislilo se i na porodice s malom decom, za čija sedišta je obezbeđena ISOFIX podrška. U sigurnosnom paketu može biti do četiri vazdušna jastuka (po dva frontalna i bočna), a novost u aktivnom delu je prisustvo takozvane „pomoći pri naglom kočenju“, (EBA) koja je pridodata „Bošovom 8.1“ ABS-u s podsistemom za kontrolu distribucije kočne sile (EBD).

Za loše puteve

Vozne karakteristike ne razlikuju se previše od „loganovih“. Nešto drugačiji raspored opterećenja uneo je nešto više živosti i to bi uglavnom bilo sve što se tokom vožnje može uočiti kao razlika u odnosu na ranije predstavljenu limuzinu. Sistem oslanjanja (napred pseudo „mekferson“, nazad torziona osovina) uveliko se dokazao na vozilima ove veličine, a kod „sandera“ se posebno vodilo računa o kvalitetu vožnje na lošim podlogama. Jasno da će ovaj automobil najviše kupaca imati u državama sa slabijim ekonomijama, pa je uz brižljivo podešavanje amortizacije ponuđen i relativno veliki klirens (rastojanje karoserije od tla) od 155 milimetara za lakše preskakanje udarnih rupa.
Benzinci od 1,4 i 1,6 litara, maksimalne snage 75 i 87 konja, stari su znanci. Imaju multipoint ubrizgavanje goriva i osam ventila, a uz nešto duže prenosne odnose petostepenih menjača, nude i solidnu potrošnju bezolovnog benzina. Na otvorenom putu slabiji „sandero“ troši prosečno 5,4 litara na 100 kilometara, dok je jači „žedniji“ za dva decilitara. Nešto veća razlika je u gradskim uslovima, gde je varijanta 1,4 na nivou od 9,6 l/100 km, a 1,6 na 10 litara.
Francusko-rumunska veština ekonomisanja tako je iznedrila još jedan zanimljiv automobil koji će, bez sumnje, pronaći veliki broj poklonika i u našoj zemlji. Ne samo zbog cene, već i činjenice da se „logan“ pokazao kao prilično pouzdan. Vozačima „Dačijinih“ automobila, pri tom, na raspolaganju je i velika mreža ovlašćenih servisa, kao i trogodišnja garancija (ili 100.000 pređenih kilometara).

Dizeli tek sledeće godine

Novi „rumun“ neće biti dostupan s dizel motorima sve dok se proizvodni kapaciteti ne usklade s očekivanim nivoom potražnje. Prvi primerci „sandera dizel“ zato se na našem tržištu očekuju tek sledeće godine. Zna se, međutim, da ni na tom polju neće biti nikakvih iznenađenja jer će nova „dačija“ koristiti dobro poznate dCi motore od 1,5 litara (70 i 85 konja), koji se već ugrađuju u „logan“.

Za "Blic" sa Hvara : Aleksandar Andrić

Izvor : www.politika.co.yu

Alfa Romeo modelom Mito ulazi sa najvećim ambicijama u kompakt klasu i snažnim motorima postavlja težak zadatak konkurenciji

Alfa saund, drugim rečima alfin zvuk, ponovo živi na radost mnogobrojnih fanova koji ne priznaju ni jednu drugu marku osim Alfa Romea, možda jedinog automobila na svetu sa tako romantičnim imenom, ali i nesumnjivo jedne od sportskih legendi na četiri točka. Ali, vremenom stvari su se promenile ne baš u korist ovog milanskog proizvođača, bilo je i padova, neuspeha. Nekoliko godina unazad, međutim, Alfa se vraća na velika vrata i ponovo stiče poklonike. Uglavnom u segmentu skupljih i luksuznijih automobila.

Ovoga puta stvar je malo drugačija. U Milanu je prošle sedmice uz veliku pompu održana promocija najnovijeg aduta Milaneza, dugo pripremanog i na velika zvona predstavljenog u prisustvu velikog broja specijalizovanih novinara sa svih strana sveta. Radi se, naime, o modelu pod imenom Alfa Romeo Mito, ili skraćeno samo Alfa Mito. To je prvi kompakt fabrike iz Milana dizajniran tako da odmah, već na prvi pogled osvoji srca ljubitelja ne samo sportskih modela. Alfa Mito, kako je u srednjevekovnom zamku Kastelo Sforcesko na promociji izjavio Luka de Meo, izvršni direktor Alfa Romea, predstavlja oživljavanje jednog mita, mita o snazi i sportskim uspesima ovog čuvenog brenda. To je ustvari prvi Alfin kompakt koji treba da napravi dar - mar u klasi.

A da bi se i specijalizovani novinari uverili u verodostojnost reči prvog čoveka Alfe, odabran je probni poligon u isto tako legendarnoj Monci gde smo i mi napravili prve krugove na čuvenom ovalu.

Alfa Mito dizajnerski je neka vrsta hibrida između reprezentativnog sportskog C8 kompeticione, jer sa prednje strane nosi njegove gene, dok s druge, karoserija sa troja vrata naznačuje čvrstinu i individualnost, tako neophodnu u borbi na sve razmaženijem i zahtevnijem tržištu. Radi se dakle, o lepo skrojenom odelu, čiji je autor Argentinac Manuel Dijaz pobrao aplauze na promociji. Automobil je dug samo 4.06 m, širok 1.72 m i visok 1.44 m, sa međuosovinskim rastojanjem od tačno 2.5 metara. Zaista kompaktan.

Ipak ono što čini alfu alfom je njeno srce. Startovaće sa tri motora u ponudi. Junior 1.4 benzinac sa 78 konja, dizel 1.6 sa oznakom JTDM sa 120 konja i još jedan benzinac, zapremine 1.4 turbo sa 155KS. Za kraj godine najavljena je prava poslastica - model GTA sa 230KS, pravi naslednik legendarne alfe GTA iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Ali, ono što je nas najviše zanimalo ipak, bila je probna vožnja, tačnije da vidimo koliko je od onoga što se želelo i ostvareno.

Već na prvi pogled kada se sedne u udobno i polusportski profilisano sedište vidi se da je sve osmišljeno i urađeno sa mnogo pažnje. Doduše, ušli smo u model sa 155KS, sa najvišim nivoom opreme i kožnim sedištima... Instrument tabla obložena je mekim materijalom u karbon fiber nijansi, instrumenti su pregledni, a prekidači za automatsku klimu nešto niže na centralnoj konzoli, ali u visini ručice menjača, dakle lako dostupni. Ostalo je u crnoj plastici...

Mesta ima sasvim dovoljno za četiri odrasla putnika kako napred, tako i pozadi. Ulazi se lako, jer se prednja sedišta pomeraju maksimalno napred.

Upoznavanje je trajalo kratko, preovladalo je nestrpljenje da se ovaj mali lepotan jarko crvene metalik boje sa 155KS isproba na delu. Okret ključa (šteta što nema dugme za startovanje), i četvorocilindrični turbo oglasi se tihim zvukom ničim ne nagoveštavajući onaj prepoznatljivi alfin „saund“. Međutim, već prvi krug u Monci odagnao je svaku sumnju. Agregat do nekih 3.000 obrtaja radi tiho i ničim ne odaje koliko snage ima u mišićima. Ali, kada se pedala gasa nagazi malo jače, sve se menja. Mito se oglasi pravom Alfinom pesmom koja podiže adrenalin i prosto tera na iskušenje brze vožnje. Pri najvišim obrtajima to je prava alfa, žustra, brza, koja prosto leti ovalom na legendarnoj stazi... Drugi deo testa bio je na ruti od Mince do jezera Komo i nazad. Tu je Mito pokazao šta zna u „saobraćaju“. Iako je na italijanskim drumovima skoro uvek velika gužva, Alfa Mito se lako probijala kroz reku vozila, što zbog naše forsirane vožnje, što zbog poštovanja koje su joj ukazivali radoznali italijanski vozači. Put je bio baš po meri, sa mnogo kraćih i dužih krivina uzan, ali jednosmeran sa dve trake kao poručen za probu. Sa punim gasom, Alfa Mito je lako dostizala brzine iznad 160 km/h, a zahvaljujući potpuno novom sistemu (DNA) upravljanje je znatno direktnije i omogućuje lakše savlađivanje krivina, što Mito čini najupravljivijim u svojoj klasi. Uz to svi modeli serijski su opremljeni sa tri dinamična moda: normal, all weter (svi uslovi) i dinamik, koji se biraju polugicom pored ručice menjača. Kada je reč o menjaču, dovoljno je reći: to je alfin menjač sa šest brzina , kojim se rukuje lako i precizno. Odnosi su veoma dobro izabrani tako da auto vuče u svim opsezima obrtaja. Još nešto treba istaći: i pored toga što pri ubrzanjima Mito zvuči kao „stara dobra Alfa“ u šestoj brzini je tiha i neće zamarati bukom na dužim relacijama auto putem.

Očigledno je da se o mnogim stvarima vodilo računa, tako da je napravljen zaista dobar kompromis između sportskih ambicija koje Mito ne krije i imperativa savremenog saobraćaja, odnosno smanjenja zamora vozača. Prijatno nas je iznenadila i udobnost koju Mito pruža. I pored velikih točkova od 16 coli i guma dimenzije 225/45 R 16 ogibljenje ne prenosi udarce u unutrašnjost. Kao i potrošnja koja je i pored forsirane vožnje često na najvišim obrtajima bila u granicama pristojnosti, rečju, nije trošila više od devet, deset litara.

Priča o novoj Alfi mogla bi da traje dosta dugo, ali biće još prilike da o njoj nešto napišemo. Ostaje da kao zaključak sa prvog susreta sa Mitom kažemo: čini se da su u Milanu načinili pun pogodak. Alfa Mito ima sve uslove da opravda velika očekivanja čelnika Fijata, a verujemo i Alfinih fanova, kojih će, ubeđeni smo, posle pojavljivanja ovog automobila na tržištu početkom jeseni, biti sve više. Što se tiče cene ona će u Italiji biti za model junior od15.300 evra, za model 1.6 JTDM od 18.950, a za benzinac 1.4 turbo od 17.950 evra pa na više u zavisnosti od opreme.

Autor : Vladimir Dedić

Izvor : www.blic.co.yu

Aktuelna generacija „fordova“ niže srednje klase (modeli „fokus“ i „C-maks“) posebno se istakla na polju upravljivosti i stabilnosti. Zato niko nije ni sumnjao da će nova „kuga“, koja je nastala na istoj fabričkoj platformi, iskoristiti tu prednost u segmentu takozvanih krosovera (proterenski dizajniranih vozila s pogonom na dva ili sva četiri točka). „Fordovi“ inženjeri se, međutim, nisu zaustavili na tome već su uz prilagođavanja koja su bila neophodna zbog povećanog rastojanja od tla i primene (opcionog) pogona na sva četiri točka ponudili i veoma bogat paket elektronskih uređaja koji vožnju ovog automobila pretvaraja u prijatnu zarazu.

„Kuga“ magnetski privlači već samom pojavom. Takozvani kinetički dizajn našao je u ovom tržišnom segmentu veoma plodno tlo. U odnosu na dosadašnje radove novost su usisnici za vazduh postavljeni ispod prednjih svetala, a u masivnu pojavu odlično se uklopila i dvodelna maska hladnjaka s naglašeno velikim donjim trapezom. Moćnu pojavu prati i niz praktičnih rešenja, među kojima se posebno izdvajaju dvodelna peta vrata i izuzetno fleksibilan unutrašnji prostor.

Luksuzno i upotrebljivo

Dvostruki pristup prtljažniku znatno olakšava unošenje stvari u vozilo na tesnim parking prostorima. Za spuštanje vrećica i torbi iz supermarketa dovoljno je podići samo gornji deo koji se u odnosu na slična rešenja razli-kuje po tome što zahvata ne samo staklenu površinu već i deo metalne konstrukcije. Za kabasti prtljag, pored kompletno otvorenih petih vrata dobro dođe i inteligentno sklapanje sedišta koja spuštanjem formiraju ravnu površinu čime se znatno olakšava pakovanje, ali i transport osetljivih predmeta. U već viđena, ali svakako veoma praktična rešenja, spadaju i kasete u podu kao i poveći multifunkcionalni naslon za laktove između prednjih sedišta.
Prednji panel nosi prepoznatljiv pečat Nika Vidakovića, glavnog dizajnera enterijera u evropskoj filijali „Forda“. Stručnjak hrvatskog porekla napravio je pravu malu revoluciju u unutrašnjosti „Fordovih“ automobila, koja sada deluje privlačnije nego ikad. Na masivnoj centralnoj konzoli boje aluminijuma, ugrađen je veliki TFT ekran koji u „kugi“ ne služi samo za navigaciju i grafički prikaz kod poešavanja audio sistema ili klimatizacije već i za nadzor situacije iza vozila. Novi „ford“ je, naime, opremljen sistemom sa širokougaonom kamerom u zadnjem delu čime je obezbeđeno izuzetno precizno manevrisanje i parkiranje „u milimetar“.

Traži jači motor

Sjajan sistem oslanjanja i mnogobrojna elektronska pomagala gotovo da su napravili problem samoj fabrici. Kontrola vozila je odlična u svim situacijama pa se za sada jedini motor u ponudi čini nedovoljno moćan da iz ovog automobila izvuče sav ponuđeni potencijal. Dvolitarski turbo dizel, inače, obezbeđuje sasvim solidna ubrzanja i krajnu brzinu ali njegovih 136 konja daleko su od granice koju ovako spakovan automobil može da podnese. Svestan je toga i „Ford“, pa se već za kraj godine najavljuje ugradnja petocilindričnog (benzinskog) turbo motora iz „fokusa ST“ (2,5 l, 225 KS)!
Menjač je ručni, šestostepeni a kupci mogu da biraju između varijanti s pogonom samo na prednje ili sva četiri točka (AWD). U drugom slučaju obrtni moment se aktivno deli s početnih 90:10 odsto u korist prednjih točkova do 50:50 odsto. Da su sportske vozne karakteristike i ugođaj vozača bili jedna od glavnih ideja vodilja pokazuje i sistem za podešavanje odziva upravljača. Preko ponuđenog menija vozač može da izabere jednu od tri opcije, koje najviše odgovaraju trenutnim uslovima u saobraćaju i(li) njegovom temperamentu.

Vrhunska bezbednost

Na osnovu brzine kretanja, broja obrtaja kolenastog vratila, položaja upravljača, nagnutosti karoserije, kontakta s podlogom i drugih informacija dobijenih iz mreže senzora računarski sistem „kuge“ deli obrtni moment i aktivira potrebne elektronske sisteme. Deluje zamršeno ali sve se odvija potpuno automatski i, što je najvažnije, pravovremeno. Jedino što s vozačeve pozicije možete da osetite je da automobil kao od šale prati zadatu putanju i da ga izuzetno lako kontrolišete. Aktivni sigurnosni paket čine ESP (nadzor stabilnosti), TCS (kontrola proklizavanja), ARM (uređaj za sprečavanje prevrtanja), CBC (inteligentno kočenje u krivinama), BLB (sistem za kočenje i blokadu diferencijala), ABS s EBD-om (elektronska distribucija kočne sile)... Kada se sve to ima u vidu ne čudi da je na Euro NCAP proveri „kuga“ lako zaradila maksimalne ocene u svim oblastima - pet zvezdica za bezbednost putnika, četiri za sigurnost dece i tri za zaštitu pešaka.

Autor : Aleksandar Andrić

Izvor : www.blic.co.yu

Najnovije izdanje popularnog „renoa“ izdvaja se po ponudi motora i opreme, koja sada pokriva daleko širu ciljnu grupu od prethodnika. Francuzi su po prvi put u u ovom segmentu tržišta ponudili dizel motor (1,5 dCi), ali i benzinski turbo koji najmanji „reno“ pretvara u pravog uličnog trkača. Otuda i oznaka GT (gran turizmo), rezervisana za automobile natprosečnih voznih karakteristika i naglašenog sportskog imidža.

Spoljna obeležja nagoveštavaju puno toga. Uz podrazumevajuće naplatke od lake legure i niskoprofilne pneumatike, „tvingo“ je dobio i krovni spojler koji je, zajedno sa školjkama spoljnih ogledala i ukrasnim maskama za maglenke - obojen različitom (srebrnom) bojom. Drugačiji je i oblik prednjeg branika, s dvodelnom maskom hladnjaka u obliku trapeza čime se dodatno ističe sportski karakter vozila.

Veseli interijer

Promena imidža značajno je uticala i na dizajn unutrašnjeg prostora. Od relativno spartanski opremljenog minija s buljavim očima (okrugla prednja svetla koja dominiraju prednjim delom karoserije), „tvingo“ se transformisao u gradskog zvrka s dobro uređenim enterijerom i nizom simpatičnih detalja. Instrumenti su koncentrisani na sredini prednjeg panela, što deluje atraktivno ali će tokom vožnje svakako i odvlačiti deo pažnje vozača. Jedino je izdvojen obrtomer, koji sada samostalno štrči ispred upravljača. To rešenje je zaista lepo, ali i već viđeno na nekim drugim mališanima.
Digitalni instrumenti i dvobojni enterijer, uz prilično bogatu opremu koja podrazumeva kožom obloženi upravljač i ručicu menjača, automatski klima uređaj, dobar audio sistem s priključkom za eksterne uređaje u kaseti ispred suvozača i niz drugih detalja zadovoljiće čak i veoma probirljive kupce. U ponuđenom paketu,međutim, nema deljive zadnje klupe s podešavanjem uzdužne pozicije (deo imidža prethodne generacije „tvinga“), za koju se mora doplatiti iako je ovo verzija s vrha ponude. Razlog za takvu odluku proizvođača treba tražiti u činjenici da „tvingo GT“ košta bezmalo 15.000 evra, pa u „Renou“ očigledno nisu želeli da dodatno opterećuju cenu i tako izgube deo kupaca.
Bilo kako bilo, tek s jednodelnim naslonom zadnje klupe na raspolaganju su samo osnovni prtljažni prostor od 230 litara i maksimalna ekstenzija od 959 l - odnosno mogućnost da u „tvingu“ borave samo četvoro-petoro manje zahtevnih putnika ili par s povećom gomilom stvari.

Žestoka narav

Od pogleda na tehničke karakteristike neće vam zastati dah, sve dok ne shvatite da maleni turbo motor pokreće automobil mase manje od jedne tone. A za takvo okruženje ponuđenih 100 konja više je nego dovoljno da se ostvare sportske ambicije. Štaviše, ovaj tehnološki biser nudi i takozvani overbust režim s dodatnom snagom (+5 KS i 6 Nm u ograničenom vremenskom periodu zbog zaštite motora) koja je namenjena preticanjima i drugim manevrima za koje su neophodna snažnija ubrzanja.
Kada se na sve to doda proveren sistem oslanjanja (napred „mekferson“, nazad torziona osovina) i adekvatna „obuća“ (185/55 R15) postaje jasno da će čak i manje vešti vozači imati priliku da iskoriste veći deo ponuđenog potencijala. Još jedna savremena karakteristika ovog automobila svakako je potrošnja goriva. Zaista ćete se prijatno iznenaditi da čak i nakon žestoko provezenih deonica prosek neće preskočiti prag od 8,5 litara na 100 kilometara pređenog puta.
Novi „tvingo“, dakle, prilično je drugačiji od svojih prethodnika. Drugačije je i vreme u kome je nastao - konkurencija nikada nije bila oštrija, a klijentela razmaženija. U tom kontekstu treba posmatrati i šanse ovog „renoa“, koji se za potrebe evropskog tržišta ekskluzivno proizvodi u Sloveniji.

Tehničke karakteristike

motor četvorocilindrični, zapremina 1.148 ccm, maks. 74 kW (100 KS), snaga pri 5.500 o/min, maks. obr. moment 145 Nm pri 3.000 o/min, pogon napred, menjač petostepeni, dužina 3.600 mm, širina 1.654 mm, visina 1.470 mm,  međuos.
rastojanje 2.367 mm, masa 980 kg, prtljažnik 230/959 l, rezervoar 40 l, pneumatici 185/55 R15, maks. brzina 189 km/h, 0-100 km/h 9,8 s, potrošnja 5,9 l/100 km, gorivo bezolovni benzin

Cena i oprema test vozila

Paket GT: frontalni i bočni vazdušni jastuci, putni računar, automatski klima-uređaj s polen filterom, centralna brava s daljinskom komandom, imobilizator, progresivni elektrohidraulični servo upravljač, električne komande prozora u bočnim vratima, električne komande spoljnih ogledala, vozačevo sedište podesivo po visini, podešavanje upravljača po visini, audio sistem „premium“ od 200 W, automatsko aktiviranje svetala i brisača vetrobrana, svetla za maglu, upravljač i ručica menjača presvučeni kožom, aluminijumski naplaci, krovni spojler, metalik boja (+375 evra)… Cena test vozila s uračunatim svim dažbinama je 14.575 evra.

Autor : Aleksandar Andrić

Izvor : www.blic.co.yu

Novitet japanske fabrike namenjen je individualcima koji više pažnje poklanjaju izgledu vozila nego praktičnosti. Namerno ne pominjemo i unapređene vozne karakteristike, jer se one praktično ne razlikuju od ranije predstavljene verzije s petora vrata.

Dinamične linije „mazde 2 sport“ posebno dolaze do izražaja kod GTA varijante s najizdašnijim aerodinamičkim paketom. Sportski pragovi i veliki krovni spojler ne samo da unose dodatnu dozu atraktivnosti već unapređuju i onako kvalitetno sečenje vazduha. S koeficijentom otpora vazduhu od 0,31, „mazda 2“ je jedan od najaerodinamičnijih vozila u klasi, što se osim smanjenja buke u kabini, pozitivno odražava i na potrošnju goriva.
Ulazak u vozilo unapređen je proširenjem bočnih vrata za 163 milimetara. To se, naravno, odnosi samo na prednji deo kabine, dok se zbog izostavljanja zadnjeg para, pristup u taj deo vozila obavlja uz karakterističnu gimnastiku, koja je u ovom slučaju maksimalno olakšana sedištima koja pri obaranju naslona klize unapred.

Poznati ambijent

Vozačevo okruženje je, inače, isto kao i kod do sada jedine varijante karoserije. Nema mnogo izrazito sportskih detalja, već je sve svedeno na kožom obložen upravljač i ukrase boje aluminijuma. Baš kao i „mazda 2“ s parom vrata više, najbogatije opremljena verzija nema ključ, već se u vozilo ulazi/izlazi i startuje motor uz pomoć kartice koja ne mora da se vadi iz džepa. Tu je automatsko aktiviranje svetala i brisača, te dodatno grejanje prednjih sedišta. Za odlaganje sitnica ima dosta prostora, a najkarakterističniji detalj u vozilu je kaseta ispred suvozača sa šalterom koji omogućava odlaganje mapa ili sličnih tankih predmeta bez otvaranja vrata. To rešenje se i nije pokazalo bogzna kako praktično, ali da izdvaja ovo vozilo od drugih, to stoji. Prednji panel je, inače, i kod „sporta“ urađen od tvrde plastike, što znači da po tom osnovu ova „mazda“ zaostaje za nekim direktnim konkurentima koji odavno imaju materijale prijatnije na dodir.

Spretna i okretna

Prečnik kruga okretanja je ispod 10 metara (preciznije 9,8 m), a sve verzije (uključujući i dizel, 970 kilograma) imaju masu ispod tone. Zahvaljujući tome, ali i elektrohidrauličnom servo-upravljaču, s „dvojkom“ se lako manevriše i na veoma uskim prostorima.
Na polju voznih karakteristika, „mazda“ je odavno postigla sjajne rezultate, a „dvojka sport“ samo je još jedan u nizu dokaza da se u automobile ove japanske marke uvek možete osloniti, čak i kada dobrano preterate s pritiskom na papučicu gasa. Pored dokazane kombinacije „mekfersona“ u prednjem i tozione osovine u zadnjem delu, upravljanje je olakšano i primenom elektronskih sistema poput DSC-a (dinamičke kontrole) i ABS-a, s asistencijom EBD-a (nadzor distribucije kočne sile) i EBA (takozvana pomoć pri naglom kočenju).
„Mazda 2 sport“ prodavaće se na našem tržištu samo s benzinskim motorima od 1,35 l (jača varijanta, 86 KS) i 1,5 l (103 KS). U oba slučaja standard je petostepena manuelna transmisija, čija je ručica postavljena na produžetak centralne konzole.
Dizel je izostavljen kod ove „dvojke“ (baš kao i slabija verzija benzinca od 1,35 l), jer je procenjeno da sa 68 konja ne može da opravda epitet sportski, tako da ostaje dostupan samo uz karoseriju s petora vrata.
U skladu sa sportskim imidžom i višim nivoom opreme usklađene su i cene. Tako najjeftinija „mazda 2 sport 1,3i TE pro“ košta 13.590 evra, s uračunatim svim dažbinama, dok je najjača i najbogatija izvedba „1,5i GTA“ procenjena na 15.590. Na tu najreprezentativniju opciju moraće da se sačeka do januara, kada se očekuju prve isporuke u Srbiji.

Bezbednost na visokom nivou

„Mazda 2“ je na Euro NCAP testovima zaslužila maksimalne ocene za sigurnost putnika (pet zvezdica) i dece (četiri), dok je za bezbednost pešaka pri kontaktu s vozilom dobila dve od moguće tri zvezdice. Prilikom saobraćajnih nesreća, putnike štiti šest vazdušnih jastuka kao deo pasivnog paketa, u koji ulaze i brižljivo projektovane deformabilne zone i dodatna ojačanja na bokovima karoserije.

Izvor : www.politika.co.yu  

Hondina reprezentativna limuzina ledžend, elegancijom, opremom i stilom zauzima sam vrh u klasi, ali uz to nije izgubila ništa od poznatog sportskog karaktera ove japanske marke

Najnovija generacija Hondinog modela ledžend stigla je najzad i kod nas mada se pojavila još pre dve godine na Ženevskom salonu. Neobično u svakom slučaju ali mora da se istakne da je za ovim automobilom veoma velika potražnja, najpre u SAD, ali i u zemljama zapadne Evrope. Ipak, Japanci su se opredelili da Delti motorsu, generalnom uvozniku Honde u Srbiju, odrede izvesnu količinu kao znak priznanja za uspešnu saradnju i sve veće interesovanje koje kod nas postoji kada su u pitanju automobili ovog japanskog brenda.

Na našem testu, zahvaljujući Delti, našao se najnoviji ledžend u svoj svojoj veličini. Naime, automobil spada u velike limuzine, dug je skoro pet metara (4.957 mm, širok 1.847 mm i visok 1.452 mm) i opremljen je po „najnovijoj modi”, što znači da ima sve elektronske dodatke koji vožnju čine najpre bezbednom, a potom i komfornom. Sve, od navigacije do pogona i upravljanja po sistemu 4x4. Time je Honda postala praktično jedinstven automobil, ne samo u svojoj klasi.

Što se spoljnog izgleda tiče, dominira elegantna forma izvučenih linija i naglašene aerodinamike. Sve je na njoj glatko, bez izbočina i ne odaje utisak preterane veličine. U unutrašnjosti, pak, dominira crna boja, najfinija koža, i mnoštvo elektronike koja reguliše skoro sve parametre, od onih o radu troipolitarskog benzinskog agregata, preko dodira sa kolovozom, do senzora koji upozoravaju da smo u vožnji prišli suviše blizu vozilu ispred nas i tv kamere koja se uključuje svaki put kada ubacimo u rikverc da bismo na displeju videli šta se pozadi događa. Ergonomija je besprekorna, sedišta i upravljač se mogu prilagoditi vozaču bilo kog uzrasta, a da bi sve savršeno funkcionisalo tu je i automatski menjač sa tri opcije biranja stepena prenosa: petostepena automatika, auto stik mod, kada se lakim pomeranjem ručice napred nazad biraju brzine i leptirići na upravljaču, poput onih koji se koriste u Formuli 1. Pa šta ko voli. Nama se najviše dopao auto stik mod, jer je i najdinamičniji, a i nismo obavezni da obe ruke permanentno držimo na upravljaču. Razlika između „čiste” automatike i ručnog biranja, ipak, postoji. Naime petostepena automatika je sporija, ali je zato mnogo zgodnija za vožnju po gradu. Menjanje brzina ide lako i bez trzaja i ledžend u ovom modu može da se vozi ležerno i opušteno, kao da ispod haube nema troipolitarski motor sa čak 295 konjskih snaga i obrtnim momentom od 351 Njutnmetrom!

 Na drugoj strani, ko želi nešto više, tj. sportski mod, dovoljno je samo da pomeri ručicu menjača ulevo, jače pritisne papučicu gasa i od mirne i elegantne limuzine za tili čas imaće pravu pravcatu zver. Do nekih 4.000 obrtaja ledžend se ponaša pitomo, ali iznad te brojke đavo odnosi šalu. Agregat zareži poput razjarenog tigra i beskompromisno pokazuje svoje sportske, rekli bismo čak trkačke gene. Ta Hondina narav oduševljava u preticanju, koje je apsolutno neproblematično, bez obzira na stanje u saobraćaju, ali ponajviše na auto putu gde prosto guta kilometre i munjevito dostiže brzine iznad 180, pa i više kilometara na čas… Maksimalna brzina ledženda je inače, tačno 250 km, ali na našim putevima nemoguće je i nebezbedno isprobavati je. Ipak, moramo istaći da je osećaj koji imamo pod nogom, odnosno na papučici za gas suveren. Jer, ubrzanje iz mesta do 100 km auta teškog tačno 1.920 kg, iznosi samo 7,3 sekunde!

Još jedna stvar izdvaja Hondu ledžend u svojoj klasi. To je upravljanje svim točkovima i permanentan pogon na sve točkove. Ovi sistemi omogućuju da prolazi kroz krivine neverovatno lako i bezbedno maksimalno mogućom brzinom. Ni u najekstreminjim situacijama automobil se ne naginje, niti pokazuje „želju” da skrene sa putanje koju vozač određuje. Nema šta, Honda je napravila zaista jedinstven automobil savršen kompromis između elegancije, udobnosti sigurnosti i sportske vožnje.

Takve blagodeti, međutim, nisu jevtine. Skupo smo plaćali svaki pređeni kilometar, jer u gradskim uslovima ledžend pije poput žedne kamile, a ništa manje ne „loče” ni kada se vozi iznad 180 km. Dovoljno je napomenuti da proizvođač deklariše gradsku potrošnju od 17 litara na 100 kilometara i sve je jasno. Ipak, ledžend nije baš za svakog. Ko želi ono što ova japanska limuzina može da pruži, a to je pored ostalog i svojevrstan respekt drugih učesnika u saobraćaju, mora i da plati. Za uzvrat dobija sve, i to urađeno sa najvećom pažnjom i brigom. Finalna obrada skoro svakog detalja u ledžendu prosto ushićuje i nedvosmisleno ukazuje da je ovaj automobil i dizajniran da bude statusni simbol.

A to se itekako vrednuje. Mada u poređenju sa konkurencijom iz Štutgarta, Ingolštata i Minhena, svojom cenom od 51.599 u koju je uključen i popust od tri odsto, deluje neverovatno jevtino!

Autor : Vladimir Dedić