Davnih šezdesetih godina kompanija je uložila mnogo vremena i truda da pokuša da predvidi kako će izgledati promenljivo okruženje kupovine automobile, nakon čega je došla do zaključka da nemaju proizvod koji odgovara potrebama novih potrošača.
Iako izgleda skoro identično kao standardna Mercedesova SL-klasa fabričke oznake R129, najsnažnija verzija SL 73 AMG ima performanse na nivou supersportskih automobila svog vremena. Drugim rečima, ovaj automobil predstavlja istinsku „zver u elegantnom odelu“.
U svetu automobila često se otkrivaju neverovatne priče o tehničkim inovacijama i skrivenim vezama među proizvođačima. Jedna od takvih priča vodi nas kroz vrtlog prošlosti, od DDR-a do Savezne Republike Nemačke, gde su se Trabant i Seat Ibiza II susreli na neočekivan način.
Sovjetski putnički automobil „Moskvič-412“. Proizvodio se u Moskvi u fabrici AZLK od 1967. do 1976. i u Fabrici automobila u Iževsku od 1967. do 1997. godine
Ulicama sovjetskog grada Harkova 1976. godine se kretao eksperimentalni „Moskvič 412“ u koji je umesto benzina točena obična voda.
Možda će vam se učiniti čudnim to što u ovoj rubrici pišem o modelu koji se pojavio pre samo deset godina. Ipak, u slučaju Citroena C4 Cactus to je sasvim opravdano, a u nastavku teksta ću objasniti zašto.
Dacia D6 Estafette je laki komercijalni kombi s pogonom na prednje točkove, prvi put predstavljen 1959. kao Renault Estafette. U dogovoru s francuskom kompanijom proizvodnja je preusmerena i u Rumniju, a odgovorna je bila Dacia.
Kao jedan od vodećih automobilskih brendova, Toyota ima istoriju koja traje decenijama, a automobilski fotograf Larry Chen je posetio tehnički muzej u kojem je fotografisao deo te istorije uključujući električni model 2000GT.
U Emdenu je 19. januara 1978. završena evropska proizvodnja legendarnog modela Volkswagen Buba.
Peta generacija luksuznog kabrioleta Rolls-Royce Corniche je predstavljena 2000. godine kao najskuplji model engleske fabrike sa cenom od 359.900 dolara, tj. oko 608.000 današnjih evra.
Peugeot 404 je obeležio celu generaciju francuskih automobila. Proizvodio se između 1960. i 1978. u skoro tri miliona jedinica, a legendarni automobil je osim kao limuzina takođe bio dostupan u verzijama: kupe, kabriolet, karavan i pikap. Najmanje poznata varijanta ipak ostaje verzija "Diesel Record".
BMW Serije 8 prve generacije (E31) je debitovao na Sajmu automobila u Frankfurtu 1989. godine, kao naslednik Serije 6 (E24). Ipak, najveći entuzijasti i najimućniji kupci su morali da čekaju još neko vreme na „ono pravo“ - ultimativnu verziju 850 CSi. S obzirom na to da su u Minhenu odlučili da supersportski prototip M8 ne uđe u serijsku proizvodnju, 850 CSi je jedina produkcijska verzija Serije 8 u čiji inženjering je bila uključena „M“ divizija. To pokazuje i oznaka „Powered by M“ na njegovom motoru.
Lansiran krajem osamdesetih, ovaj automobil je praktično prethodnica modernog A8
Kako je automobilski pejzaž u to vreme evoluirao u smeru kreiranja rafiniranijih i komfornijih vozila, marka iz Ingolštata je svoj prvi korak u premijum segment napravila uvođenjem Audija V8. Lansirana 1988., ova sjajna limuzina ne samo što je označila prekretnicu za svog proizvođača u smislu ulaska u visoko društvo, već je u igru uvela novu tehnologiju, koja je ostavila dubok trag u automobilskoj industriji.
Ferrari F512 M je poslednja, ali ujedno i najbrža i najređa verzija čuvenog modela Testarossa. Naime, između 1994. i 1996. godine napravljen je samo 501 primerak ovog modela, što je mnogo manje od originalne Testarosse (7177 primeraka) i druge verzije 512 TR (2261 primerak).
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, svet automobila bio je opčinjen Wankel motorom. Mnoge velike kompanije osigurale su licencu za njegovu proizvodnju, a 1967. godine pridružio im se i Citroën.
U vreme kada je Enzo Ferrari pravio najsavremenije trkačke automobile, biznismen i konstruktor traktora Ferruccio Lamborghini mu je predložio da napravi nekoliko promena koje bi mogle da poboljšaju njegove produkcijske modele. Ferruccio je, naime, u to vreme bio klijent Ferrarija. Enzo je odbacio Lamborghinijeve sugestije, smatrajući da je ponižavajuće primati savete od proizvođača traktora. Nakon toga, Lamborghini je odlučio da počne da pravi svoje sportske automobile, čiji glavni cilj je bio da konkurišu Ferrariju.